Povrće, voće, divlje semenke i ostalo za ishranu ptica

Možes da daš šargarepu, papriku poslebno vole a najbitniji je maslačak.

Naravno crvenu slatku papriku(zbog karotina) a od dzinke bi sve ptice odmah propevale i proplakale!!!!

Kažu da nije bitno i da ptice nemaju osećaj za ljuto.

I ja sam cuo da im ne smeta ljuto , ali me sve strah da probam.

Kanarinac nema osecaj za ljuto tj. receptore za ljutinu i ne smeta im kada unose i najljucu ljutu parpiku... Ja sam to licno proverio iz radoznalosti i nista se nije desilo..............Pozdrav

I nemaju osecaj za ljuto,po literaturi,sve su mudri i vredni ljudi proverili i ispitali.Ali nije u tome poenta ovog mog posta odnosno recenice,vec rec "dzinka".To je izraz juga Srbije za ljutu papricicu,setio sam se tog izraza i ubacio ga da bi post provejavao saljivim tonom!!!Inace moj savet je da ne testirate ptice na ljuto,ja cak svaku papriku koja je spremljena za obrok ptica ,osobno proverim na ljuto.....

Cika Ziko ja zanm sta je dzinka ili otrov paprika i znam sta ste vi hteli da na pisete i na koji nacin , ja sam onaj post napisao jel su neki stavili post dal je istina da one ne osecaju ljuto , ako neko ne zna ili nagadja sto mu ne bi reko malo i sa strucne strane da ne bi bio u nedoumici........... Ja vas nacin pisanja postujem , svidja mi se i podrzavam da je vise takvih kao sto ste vi ovo ne bi bila Srbija vec neka druga zemlja........ Pozdrav

PREKO LETI OBAVEZNO DAJEM SAMO RUČKE SA SEMENOM OD BLAGE I LJUTE PAPRIKE JER TO PTICE NAJVIŠE I VOLE.
POGOTOVO KADA IZAĐE KURTOVSKA KAPIJA ONA JE PUNA KAROTENA I ODLIČNO DELUJE KOD CRVENE KANARINCE.

PRAKTICAN SAVET;ne malo puta dogodi se da pticu iznenadimo i preplasimo bas u momentu kada ljusti seme.U tom momentu se moze dogoditi da ptica proguta na pola oljusteno seme ili cak samu ljusku koja se skoro obavezno zaglavi u grkljanu.Ptica par puta zakaslje i ako uspe da izbaci ljusku-sve je u redu.U suprotnom,postoji opasnost,da se ljuska uvuce jos dublje u dusnik i pticu ugusi.Ako se to ne dogodi u roku od par minuta ptica pocne otezano pistajuce disati sto znaci da je ljuska ostala zaglavljena,a nju moze u najboljem slucaju izvaditi samo vweterinar............

OST

Carduus crispus

Carduus acanthoides

Carduus benedictus

KOPRIVA




Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim mestima kao korov. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Sjevernoj Americi. Ima velik koren. Stabljika doseže visinu do 150 cm, a listovi du dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proljeća do jeseni, a za vrijeme zime ostaje u zemlji.
Koprivu su stari Grci koristili za masažu protiv reumatskih bolova. Kopriva poboljšava rad probavnog sustava. Sadrži kalcijum, kalijum, gvoždje, fosfor, vitamine C i A i organske kiseline. Takođe, u koprivi se nalaze i flavonoidi koji dobro deluju na rad organizma. Ekstrakt korena ima mnogo gvoždja, koristi se protiv opadanja kose i pozitivno utiče na krv. Od koprive se često priprema čaj i sok te koristi se često u kuhinji. Deluje kao diuretik i antihemoragik. Bez obzira na lekovita svojstva, kopriva se ne konzumira seža jer ponekad mogu nastupiti problemi sa probavnim sustavom i crvenilo kože. Osim što štiti od bolesti, kopriva može suzbiti lisne uši koje su veliki nametnik voću. Koprive se često koriste kao hrana zečevima i svinjama. Koren koprive se koristi za dobivanje žute boje. Kopriva se često koriste i u tekstilnoj industriji, a njezina vlakna su jako hrapava. Od koprive se koristi i u prehrambenoj industriji, npr. u proizvodnji sira , te začinjene varijante sira. Kopriva može poslužiti za pripremanje raznih jela, a u sjevernoj Evropi često jedu supu od koprive.
Za ptice koristimo mlado lisce od maja do oktobra, lisce se popari sa vrelom vodomi kad se ohladi sitno isecka i pomesa sa jajcanom i proklijalom hranom se rako daje.U jesen kada koprive precvetaju i seme uzri daje se u volijerama tako sto se okaci da visi i ptice slecu i kljucaju seme.

Crni pelen ili u narodu gorka trava
(artemisia vulgaris)



Naš naziv za ovu biljku je crni pelen. Prirodno stanište Artemisia vulgaris L. je centralna Evropa, Azija, severna Afrika, ali je takođe prisutna u Severnoj Americi gde predstavlja invazivni korov. Ona je višegodišnja biljka, visine 50-150 (200)cm sa granatim rizomom. Ima uspravno, poludrvenasto, u gornjem delu vunasto maljavo stablo. Listovi rozete su sa kratkim drškama, ostali sedeći ili skoro sa uvastom osnovom. Listovi u donjem delu stabla su dvostruko perasto deljeni, a u srednjem i gornjem delu jednostavno perasto deljeni. Sa gornje strane listovi su zelene boje, goli, a sa donje belo-pustenasto dlakavi. Ima mnogobrojne glavice sa kratkim drškama, koje su sakupljene u metličaste cvasti. Listići involukruma slabo vunasto dlakavi. Cvetovi ove biljke su skupljeni u duge, guste grozdaste cvasti, koje su smeđežute boje. Cvetaju od jula do septembra. Plod je ahenija po obliku cilindrična. Jedna biljka može da da 700 000 semena. Seme biljke klija u jesen. Seme se uglavnom prenosi vetrom zbog svoje lakoće. Zrela semena odmah klijaju, međutim ta klijavost traje dosta kratko. Razmnožavanje je pretežno semenom, ali može da bude i vegetativno.
Uglavnom raste na umereno vlažnim staništima sa relativo bogatim sadržajem biogenih materija, naročito jedinjenjima azota.
Raste pored puteva, pruga, oko naselja, u njivama, na livadama, požarištima i progalama šuma. Opšte rasprostranjena u Srbiji.
Zbog neprijatnog mirisa, stoka izbegava ovu biljku. Trudne žene ne bi trebalo da ga koriste u velikim količinama, zato što sadrži toksične materije. Polen izaziva alergije. Vrsta je malo korišćena zbog svoje toksičnosti, ali postoje brojni podaci njenog korišćenja u hrani, biljnoj medicini i kao duvanske biljke. Prenosnik je nekih bolesti i štetočina.
Gorka trava zri od jula do septembra i puna je sa eterisna ulja. U volijerama se okacinje cela biljka tako da je ptice same kljucaju a daje se u poluzrelom i zrelom obliku.Posto je puna uljima jedu je i papagaji.

Poljski- lisicji rep (Alopecurus myosuroides)



Poljski-lisicijin rep moze da se nadje na jako dobrim obradjivanim poljoprivrednim zemljistima gde se seju sve vrste zitarica.To je divlja biljka koja tera i do 20 cm klas.Zavisno od mesta gde raste biljka moze da dostigne velicinu i do 50cm. Seme biljke zri krajem maja i pocetkom juna meseca.Pticama u volijerama moze se davati kompletna biljka ,dok pticama u kavezima samo klasje biljke.U prirodi je rado jedu stiglice,konopljari i sve frste cajzli,a u forijerama kod odgajivaca ovu biljku rado jedu kanarinci ,sve vrste egzota i mali papagaji.

Bokvica zenska ili u narodu zivovlak




Bokvica (Plantago) je rod skrivenosemenica iz istoimene familije (Plantaginaceae), koji broji 265 vrsta [. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, a neke od vrsta se koriste kao lekovite od najranijih dana ljudske istorije. Bokvice su zeljaste biljke, a samo kod nekih se razvija forma polužbuna ili žbuna visokog do 60cm. Kod većine vrsta listovi se razvijaju u obliku rozete u dnu nerazgranatog stabla. Listovi su sedeći, sa kratkim i uzanim delom liske koji liči na lisnu dršku, jednostavni i bez zalistaka, naizmenični, sa lučnom nervaturom (poseduju 3 ili 5 nerava koji se lučno razilaze u širem delu liske). Cvast, izgrađenu od neuglednih sitnih cvetova koji se oprašuju vetrom, nosi na svom vrhu cvetna drška visoka 5-40cm. Plod je čahura, dvook, sa jednim ili nekoliko semena u okcu.Sve ptice jedu seme bokvice a mekokljunci i lišče seme.Seme bokvice zri od juna do avgusta meseca

ČEŠLJUGA




Ova biljka se naziva Češljuga. Po njoj je štiglić i dobio drugo ime Češljugar. Između izdanaka biljke se nakupi kišnice i tu insekti kad upadnu ne mogu više izaći. Ptice tu kupe inskete i piju vodu, pa zato dugo borave na biljci.Ujedno tako pretražuju i češljaju glavicu, oprašuju sitne cvetove i čiste, pa su ptice tako dobile ime češljugar, a biljka je nazvana češljuga. Od stabljike biljke kad se osuši, deca prave razne igračke , kao što su čegrtaljke i slično. Češljuga se može naći na zapuštenim i zaparloženim zemljištima, a sve je manje ima zbog upotrebe hemijskih sredstava u obradi zemljišta, pa zato i ptica češljugara ima sve manje,

Septembar mesec je vreme kad mnogi ptičari širom sveta skupljaju seme češljuge u prirodi, Seme se skuplja veoma prosto ispod biljke se stavi veći najlon ili šatorsko krilo i biljka se samo nagne i protrese kojom prilikom iz čaure ispadne mnogo sitnih semenki koje ptice obožavaju. Interesantna stvar je da kad se čaura češljuge otvori u unutrašnjosti svake od nje postoji crv, zimi kada ptice pokupe svo seme iz čaure na rad dolazi taj crv kao izvor proteina.

ZOVA



Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom srži. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog mirisa, udruženi u vrlo krupne lepe, račvaste cvasti slične štitu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubičaste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula.

Zova raste svuda, najviše po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prošecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cvetići počnu otvarati. Droga su cvetići (Sambuci flos) koji su belo žućkaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u prečniku. Imaju petodeonu točkastu krunicu, pet prašnika s velikim žutim anterama i kratke, sedeće, zelene žigove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog.

Sastav: Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gađenje na povraćanje. Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično i izaziva proliv. Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, imaja bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izrađivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.

Upotreba: Zova se daje u obliku toplog čaja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog čaja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo više nego u školskoj za lečenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.

Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, bz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
Cvet obzove se moze vec juna meseca davati kanaruncima i sumskim pticama.Zrele bobice mogu se susisti na vazduhu i tako osusene davati pricama u kasne jesenje dane i pocetkom zime.
Grm zove ptice obožavaju za svijanje gnezda jer dosta rano olista a mlade grančice, kora su prava poslastica papagajima.

KONOPLJA




Konoplja (Cannabis) je rod biljaka iz porodice konoplji. Konoplja je jedna od prvih biljaka na svijetu koju je čovjek počeo koristiti i za druge potrebe, osim za hranu. U Kini je korištena još prije najmanje 10.000 godina.

Ranije je ovaj rod bio dijeljen na tri zasebne vrste konoplje, dok se prema novijim spoznajama rod sastoji od samo jedne vrste, (Cannabis sativa), koja se pojavljuje u tri podvrste:

* Industrijska konoplja (Cannabis sativa subsp. sativa) L. - ("korisna" sativa)
* Indijska konoplja (Cannabis sativa subsp. indica) E. Small & Cronquist
* Ruderalna konoplja (Cannabis sativa subsp. spontanea, sinonimno ruderalis) Vavilov - ruska konoplja, ili divlja konoplja

Ovisno o namjeni, razlikuju se halocinogene odnosno medicinske konoplje sa sadržajem THCa većim od 0,2% u biljci, i industrijske (korisne) odnosno ukrasne konoplje, kod kojih je sadržaj THCa ispod 0,2%.

Na otvorenim površinama konoplja, ovisno o podvrsti, može narasti od 50 cm pa do 8 m. U Europi može narasti najviše do oko 4 m, no visina biljke od 2 m može se smatrati realnom.

Korijenje konoplje može kod odgovarajućih uvjeta tla prodrijeti i do 140 cm u dubinu, što je bitno dublje od korijenja drugih usporedivih "korisnih" biljki. To je bio razlog da se konoplja ranije vrlo često sijala na iscrpljenim, "nabijenim" tlima kako bi ih se razrahlilo i po mogućnosti pripremilo za kasniji uzgoj zahtjevnijih biljki, kao što su žitarice. Konoplja se upotrebljavala i na područjima stepa ugroženim dezertifikacijom kako bi se tlo ne samo razrahlilo, nego i istovremeno zasjenilo. Druge biljke su se sijale tek nakon što bi sijanje konoplje poboljšalo kvalitetu tla.
izvor wikipedia.org.

Pojava: Konoplja može se uvoziti i sejati u Srbiji samo uz specijalnu dozvolu ministarstva za poljoprivredu.Uz tu dozvolu moze sano da se seje i neguje takozvano industrijsko konolje, koje se koristi u tekstilmoj industriji a zrelo seme u preradi za hranu ptica.
Korisna dijela: Zrelog semena daju se mnogim domacim sumskim pticama kao i kanarincima i pojedinim egzotama.Seme je jako puno masti tj. ulja i zato se vise daje pticama u kasnim jesenjim i zimskim danima i u periodu spremanja ptica za parenje.
Kod hranjenja ptica konopökem mora da se vodi strogo racuna koja se kolicina pticama daje za dnevni obrok (oko jedne kafene kasicice dnevno) jer ako im se daje vise moze doci do gojenja ptica a na nogama do pojedinih izraslina u obliku plikova a u stvari je to masno tkivo.

kamilica



KAMILICA - ČAJ OD KAMILICE

Kamilica je biljka koja je po svojim svojstvima svima već poznata. Prepoznatljiva je po svojim sitnim belo-žutim cvtovima, a možete je vidjeti gotovo na svim livadama.

Kamilica je «lek za sve». Pospešuje probavu, snižava temperaturu, ublažava bol, smiruje grčeve, smanjuje osipe, pomaže kod svih bolova u stomaku i još mnogo toga.

Kamilicu možete koristiti u obliku tinkture, čaja, praška, eteričnog ulja i obloga.

Ako imate problema s kožom ili jednostavno želite lepšu i negovanu kožu dovoljno je jednom nedeljno umiti se čajem od kamilice.

Ona je vrlo dobar lek za smirenje. Redovno pijte čaj i osjetićete promenu.

Imate li problema s ispadanjem kose, za ispiranje koristite čaj od kamilice (pripremate ga tako da četiri kašike biljke prelijete litrom kipuće vode, nakon deset minuta procedite i pričekajte da se ohladi do temperature s kojom inače ispirete kosu).

Želite li trenutno opuštanje pokušajte s kupkom, ona će umiriti vaš nervni sistem. Dovoljno je dve pune šake kamilice preliti vrelom vodom i ostaviti da kratko odstoji. Zatim procijedite i dodajte u vodu u kadi. Već za nekih dvadesetak minuta, koliko kupka traje, primetitćete promjene u raspoloženju i smanjen teret na leđima.
Ohladjeni caj od kamilice moze se davati i nasim pticama mesto vode za pice, samo svakog dana kuvati svez caj i davati kako bi nase ptice bile sto zdravije. Pogotovu ako ptice imaju problema sa stomakom. Takodje kamilicom se mogu ispirati i oči kao i telesne povrede.

Svake godine po jedan dan odvojim za spremanje ishrane za preko zime, naberem maslacka, istresem one boce koliko god mogu, uz to naberem cvetove deteline i sve to iseckam sitno i stavljam u kesice pa jednom do dva puta nedeljno napravim smesu sa kuvanim jajima i tim biljem, ptice to obozavaju. E interesuje me koje su sve biljke jestive njima, posto se razmisljam ovih dana da prosirim asortiman ali se plasim da im ne dam nesto od cega bi im bilo lose

ja sam mojim pticma ubrao jedan buket


i nakon obrade

To im dobro dodje, pogotovo sad kad se mitare, a zdravo je i za nas,malo se prosetamo po polju i pokupimo ono sto nase ptice zeljno iscekuju.A sad je sve sazrelo pa ima po polju siroki spektar toga pa moze da se napravi i malo raskosniji i raznovrsniji buket.

Bas razmisljam tehniku odvajanja semenki iz cicka, one sitne iglice pecklaju kao sto pecka staklena vuna, inace su prava poslastica za ptice.