Povrće, voće, divlje semenke i ostalo za ishranu ptica

Poljski- lisicji rep (Alopecurus myosuroides)



Poljski-lisicijin rep moze da se nadje na jako dobrim obradjivanim poljoprivrednim zemljistima gde se seju sve vrste zitarica.To je divlja biljka koja tera i do 20 cm klas.Zavisno od mesta gde raste biljka moze da dostigne velicinu i do 50cm. Seme biljke zri krajem maja i pocetkom juna meseca.Pticama u volijerama moze se davati kompletna biljka ,dok pticama u kavezima samo klasje biljke.U prirodi je rado jedu stiglice,konopljari i sve frste cajzli,a u forijerama kod odgajivaca ovu biljku rado jedu kanarinci ,sve vrste egzota i mali papagaji.

Bokvica zenska ili u narodu zivovlak




Bokvica (Plantago) je rod skrivenosemenica iz istoimene familije (Plantaginaceae), koji broji 265 vrsta [. Kosmopolitskog je rasprostranjenja, a neke od vrsta se koriste kao lekovite od najranijih dana ljudske istorije. Bokvice su zeljaste biljke, a samo kod nekih se razvija forma polužbuna ili žbuna visokog do 60cm. Kod većine vrsta listovi se razvijaju u obliku rozete u dnu nerazgranatog stabla. Listovi su sedeći, sa kratkim i uzanim delom liske koji liči na lisnu dršku, jednostavni i bez zalistaka, naizmenični, sa lučnom nervaturom (poseduju 3 ili 5 nerava koji se lučno razilaze u širem delu liske). Cvast, izgrađenu od neuglednih sitnih cvetova koji se oprašuju vetrom, nosi na svom vrhu cvetna drška visoka 5-40cm. Plod je čahura, dvook, sa jednim ili nekoliko semena u okcu.Sve ptice jedu seme bokvice a mekokljunci i lišče seme.Seme bokvice zri od juna do avgusta meseca

ČEŠLJUGA




Ova biljka se naziva Češljuga. Po njoj je štiglić i dobio drugo ime Češljugar. Između izdanaka biljke se nakupi kišnice i tu insekti kad upadnu ne mogu više izaći. Ptice tu kupe inskete i piju vodu, pa zato dugo borave na biljci.Ujedno tako pretražuju i češljaju glavicu, oprašuju sitne cvetove i čiste, pa su ptice tako dobile ime češljugar, a biljka je nazvana češljuga. Od stabljike biljke kad se osuši, deca prave razne igračke , kao što su čegrtaljke i slično. Češljuga se može naći na zapuštenim i zaparloženim zemljištima, a sve je manje ima zbog upotrebe hemijskih sredstava u obradi zemljišta, pa zato i ptica češljugara ima sve manje,

Septembar mesec je vreme kad mnogi ptičari širom sveta skupljaju seme češljuge u prirodi, Seme se skuplja veoma prosto ispod biljke se stavi veći najlon ili šatorsko krilo i biljka se samo nagne i protrese kojom prilikom iz čaure ispadne mnogo sitnih semenki koje ptice obožavaju. Interesantna stvar je da kad se čaura češljuge otvori u unutrašnjosti svake od nje postoji crv, zimi kada ptice pokupe svo seme iz čaure na rad dolazi taj crv kao izvor proteina.

ZOVA



Zova je grm ili manje drvo, visoko do 5 m. Ona vrlo rano olista. Grane su joj ispunjene belom srži. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlečnobeli, jakog mirisa, udruženi u vrlo krupne lepe, račvaste cvasti slične štitu. Plodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubičaste bobice s crvenomodrim sokom. Cveta od maja do jula.

Zova raste svuda, najviše po vlažnim i zapuštenim mestima, po naseljima i oko njih, po obodu šuma i šumskim prošecima. Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, čim se cvetići počnu otvarati. Droga su cvetići (Sambuci flos) koji su belo žućkaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u prečniku. Imaju petodeonu točkastu krunicu, pet prašnika s velikim žutim anterama i kratke, sedeće, zelene žigove. Droga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog.

Sastav: Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gađenje na povraćanje. Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično i izaziva proliv. Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, imaja bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izrađivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.

Upotreba: Zova se daje u obliku toplog čaja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. Ulazi u sastav laksantnog čaja. U narodnoj medicini se upotrebljava mnogo više nego u školskoj za lečenje svih bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd.

Narodna imena za Sambucus nigra: abzov, bzova, bazga, bz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bu-zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
Cvet obzove se moze vec juna meseca davati kanaruncima i sumskim pticama.Zrele bobice mogu se susisti na vazduhu i tako osusene davati pricama u kasne jesenje dane i pocetkom zime.
Grm zove ptice obožavaju za svijanje gnezda jer dosta rano olista a mlade grančice, kora su prava poslastica papagajima.

KONOPLJA




Konoplja (Cannabis) je rod biljaka iz porodice konoplji. Konoplja je jedna od prvih biljaka na svijetu koju je čovjek počeo koristiti i za druge potrebe, osim za hranu. U Kini je korištena još prije najmanje 10.000 godina.

Ranije je ovaj rod bio dijeljen na tri zasebne vrste konoplje, dok se prema novijim spoznajama rod sastoji od samo jedne vrste, (Cannabis sativa), koja se pojavljuje u tri podvrste:

* Industrijska konoplja (Cannabis sativa subsp. sativa) L. - ("korisna" sativa)
* Indijska konoplja (Cannabis sativa subsp. indica) E. Small & Cronquist
* Ruderalna konoplja (Cannabis sativa subsp. spontanea, sinonimno ruderalis) Vavilov - ruska konoplja, ili divlja konoplja

Ovisno o namjeni, razlikuju se halocinogene odnosno medicinske konoplje sa sadržajem THCa većim od 0,2% u biljci, i industrijske (korisne) odnosno ukrasne konoplje, kod kojih je sadržaj THCa ispod 0,2%.

Na otvorenim površinama konoplja, ovisno o podvrsti, može narasti od 50 cm pa do 8 m. U Europi može narasti najviše do oko 4 m, no visina biljke od 2 m može se smatrati realnom.

Korijenje konoplje može kod odgovarajućih uvjeta tla prodrijeti i do 140 cm u dubinu, što je bitno dublje od korijenja drugih usporedivih "korisnih" biljki. To je bio razlog da se konoplja ranije vrlo često sijala na iscrpljenim, "nabijenim" tlima kako bi ih se razrahlilo i po mogućnosti pripremilo za kasniji uzgoj zahtjevnijih biljki, kao što su žitarice. Konoplja se upotrebljavala i na područjima stepa ugroženim dezertifikacijom kako bi se tlo ne samo razrahlilo, nego i istovremeno zasjenilo. Druge biljke su se sijale tek nakon što bi sijanje konoplje poboljšalo kvalitetu tla.
izvor wikipedia.org.

Pojava: Konoplja može se uvoziti i sejati u Srbiji samo uz specijalnu dozvolu ministarstva za poljoprivredu.Uz tu dozvolu moze sano da se seje i neguje takozvano industrijsko konolje, koje se koristi u tekstilmoj industriji a zrelo seme u preradi za hranu ptica.
Korisna dijela: Zrelog semena daju se mnogim domacim sumskim pticama kao i kanarincima i pojedinim egzotama.Seme je jako puno masti tj. ulja i zato se vise daje pticama u kasnim jesenjim i zimskim danima i u periodu spremanja ptica za parenje.
Kod hranjenja ptica konopökem mora da se vodi strogo racuna koja se kolicina pticama daje za dnevni obrok (oko jedne kafene kasicice dnevno) jer ako im se daje vise moze doci do gojenja ptica a na nogama do pojedinih izraslina u obliku plikova a u stvari je to masno tkivo.

kamilica



KAMILICA - ČAJ OD KAMILICE

Kamilica je biljka koja je po svojim svojstvima svima već poznata. Prepoznatljiva je po svojim sitnim belo-žutim cvtovima, a možete je vidjeti gotovo na svim livadama.

Kamilica je «lek za sve». Pospešuje probavu, snižava temperaturu, ublažava bol, smiruje grčeve, smanjuje osipe, pomaže kod svih bolova u stomaku i još mnogo toga.

Kamilicu možete koristiti u obliku tinkture, čaja, praška, eteričnog ulja i obloga.

Ako imate problema s kožom ili jednostavno želite lepšu i negovanu kožu dovoljno je jednom nedeljno umiti se čajem od kamilice.

Ona je vrlo dobar lek za smirenje. Redovno pijte čaj i osjetićete promenu.

Imate li problema s ispadanjem kose, za ispiranje koristite čaj od kamilice (pripremate ga tako da četiri kašike biljke prelijete litrom kipuće vode, nakon deset minuta procedite i pričekajte da se ohladi do temperature s kojom inače ispirete kosu).

Želite li trenutno opuštanje pokušajte s kupkom, ona će umiriti vaš nervni sistem. Dovoljno je dve pune šake kamilice preliti vrelom vodom i ostaviti da kratko odstoji. Zatim procijedite i dodajte u vodu u kadi. Već za nekih dvadesetak minuta, koliko kupka traje, primetitćete promjene u raspoloženju i smanjen teret na leđima.
Ohladjeni caj od kamilice moze se davati i nasim pticama mesto vode za pice, samo svakog dana kuvati svez caj i davati kako bi nase ptice bile sto zdravije. Pogotovu ako ptice imaju problema sa stomakom. Takodje kamilicom se mogu ispirati i oči kao i telesne povrede.

Svake godine po jedan dan odvojim za spremanje ishrane za preko zime, naberem maslacka, istresem one boce koliko god mogu, uz to naberem cvetove deteline i sve to iseckam sitno i stavljam u kesice pa jednom do dva puta nedeljno napravim smesu sa kuvanim jajima i tim biljem, ptice to obozavaju. E interesuje me koje su sve biljke jestive njima, posto se razmisljam ovih dana da prosirim asortiman ali se plasim da im ne dam nesto od cega bi im bilo lose

ja sam mojim pticma ubrao jedan buket


i nakon obrade

To im dobro dodje, pogotovo sad kad se mitare, a zdravo je i za nas,malo se prosetamo po polju i pokupimo ono sto nase ptice zeljno iscekuju.A sad je sve sazrelo pa ima po polju siroki spektar toga pa moze da se napravi i malo raskosniji i raznovrsniji buket.

Bas razmisljam tehniku odvajanja semenki iz cicka, one sitne iglice pecklaju kao sto pecka staklena vuna, inace su prava poslastica za ptice.

imas vise tehnika, zavisi koja je laksa, gazda Milan stavi najlon ispod pa trese rukavicama, a ja licno uzmem koficu pa posebno svaki istresem po malo da ostane i stiglicima za zimu

Probao sam danas onim mlinom za crve i super je išlo dok se mlin nije raspao, onda sam i ja svaki posebno tresao, na kraju zna se kada i fen

ja cu jos malo da krenem u nabavku semena od ceslje,a moja tehnika je da navucem dzak na nju i otresem je u dzak...

Jos nije potpuno zrela,bar u mom kraju.Sve divlje ptice rado jedu seme zeslje i svake godine ostavljam im kao poslasticu,Nekoliko kofica im dobro dodje u toku zime da oslade dusu mislim prevashodno na stiglice.Treba paziti samo kada se sakuplj da ne bude neposredno posle kise vec u periodu kada bude serija suncanih dana,zbog eventualne budjavosti.....

I jos jedan praktican predlog 'kako ja to radim' za moje drugare pticare.Uz korito Lepenice dalje od grada i sa jedne i druge strane su baste,gde su buili posadjeni povrtarski proizvodi.U kasnu jesen ali treba paziti da se to uradi pre najezde stiglica i ostalih ptica sa severa Evrope,recimo obicno jos u bastama ostane kupus kiltura koja se najkasnije skida.Tada su baste pune raznog korovskog bilja i pored najbriznije obrade vlasnika basti,korov ne mogu potpuno da otklone.Poneti jedan najlon 1,5x1,5 metara i jutane dzakove.Ostar noz i seci sav korov iznad podmetnutog najlona i isti stavljati u dzakove odnosno vrhove,klasove raznog korova.Na taj nacin svake godine nakupim dovoljno preko deset vrsta semena korova koje sluzi kao poslastica svim divljim pticama.Kod kuce istresem vrhove,klasove korova i eto kvalitetne hrane za sve divlje ptice,hrane koju one i inace jedu u prirodi....

I ja sam mislio na pravljenje buketa od tih korovskih biljaka, neznam im bas prave nazive, i takve bukete mozemo i sad davati pticama dok jos nisu potpuno sazreli da sami vade to poluzrelo semenje.Ja se slazem da se treba nakupiti i za zimu ali ovako sveze ubrano je mnogo zdravije za ptice jer ce citave zime jesti samo zrelo semenje.Pozdrav...

Zika ::

I jos jedan praktican predlog 'kako ja to radim' za moje drugare pticare.Uz korito Lepenice dalje od grada i sa jedne i druge strane su baste,gde su buili posadjeni povrtarski proizvodi.U kasnu jesen ali treba paziti da se to uradi pre najezde stiglica i ostalih ptica sa severa Evrope,recimo obicno jos u bastama ostane kupus kiltura koja se najkasnije skida.Tada su baste pune raznog korovskog bilja i pored najbriznije obrade vlasnika basti,korov ne mogu potpuno da otklone.Poneti jedan najlon 1,5x1,5 metara i jutane dzakove.Ostar noz i seci sav korov iznad podmetnutog najlona i isti stavljati u dzakove odnosno vrhove,klasove raznog korova.Na taj nacin svake godine nakupim dovoljno preko deset vrsta semena korova koje sluzi kao poslastica svim divljim pticama.Kod kuce istresem vrhove,klasove korova i eto kvalitetne hrane za sve divlje ptice,hrane koju one i inace jedu u prirodi....

Mene interesuje kako da se sacuva takva hrana preko zime? Dali te zelene trave, kada se, normalno, osuse po odredeni period, mozda smetaju pticama?

Konjski bosiljak (mentha longifloia)



Moze da se koriski i kao caj veo ma je uspesan kod proliva 2 supene kasike na 1l vode,ja sam ga juce brao ali me mrzelo da kuvam caj dao sam pticama ovako da jedu i mogu vam reci da ga vrlo rado jedu...



Mozete pogledati na ovom linku...
http://www.bio.bg.ac.yu/herbar/114.html

Prva jesenja aktivnost, prikupljanje poslastice za štigliće

Zika ::

cikorija ili ti kod mene u Sumadiji narodski izraz "gologuza",obozavaju je stiglici i cim se pojavi u toku godine,tada stablo i list a kasnije plavi cvetic ikrajem avgusta plod,caurice sa sitnim crnim semenjem

Jedno pitanje: kako u blizini imam ovu biljku u izobilju, zelio bih da mi neko kaze dali mogu da je nekako saberem (i sta tacnije od nje??) da bih je mogao ponuditi pticama u zimu. T. e. dali se uopce sakuplja?
Puno hvala i pozdrav!!

Ovu biljku sve ptice jedu narocito cajzle, naravno i stiglici anefle i drugi, inace ona se koristi kod ljudi za zaustavljanje proliva i to veoma efikasno deluje. Mozes je brati i cuvati na nekom suvom mestu a mozes i seme da povadis(istreses) i stavis u neku ciniju ili pomesas sa ostalim semenom

Miaslim da to "tresenje" neće dati neke rezultate, probao sam ne ide.

Hvala na odgovorima. Ipak mislim da je prakticnije da je saberem celu i da je tako dajem suhu. Vredi da se proba...
Pozdrav!

Pa normalno, kao takvu je ptice i u prirodi jedu tokom zime.

Ima kod nas da se kupi seme gologuze, samo sto je cena 700 din kg. Inace seme je tesko odvojiti zato sto je lako i vejanjem se ne moze odvojiti.