Troškovi odgoja ptica

Za odgoj štiglića (masovna proizvodnja)  potrebno je nekoliko bitnih stvari:

Znanje
Slobodno vreme
Prostor
Novac

O svim aspektima je manje više diskutovano  sem o finansiskom aspektu odgoja štiglića.  Svaki hobi  košta.  Uspeh  u odgoju štiglića će u velikoj meri zavisiti od finansiskih mogućnosti ili spremnosti ljubitalja štiglića  da određeni novac uloži u svoj hobi.  Visina ulaganja biće srazmerna  ostvarenim rezultatima, ako su svi drugi uslovi ispunjeni.
Što se više para  uloži  bolji  su odgojni rezultati.
Pod masovnim odgojem smatram svaku proizvodnju ptica koja je u sezoni iznad 30 odgajenih jedinki. Postavlja se pitanje koliko treba minimalno uložiti  da bi se proizvelo 30 plis štiglića u reproduktivnoj sezoni.
Uz svu moguću racionalizaciju donja granica je 20.000 RSD  a gonja je 25.000 RSD  mesečno.
U tom rasponu kreću se moji troškovi odgoja već nekoliko godina unazad.  Moguće je uraditi specifikaciju troškova u dinar za svaki mesec. Odustao sam od te namere jer   ne vidim svrhu tome.  Troškove odgoja ne mogu da smanjim  čak i kada bi znao  preciznu numerčku vrednost za svaki mesec.
Za naš standrar to je priličan novac  i malo je ljubitelja štiglića koji mogu, ili su spremni da mesečno odvoje  u proseku  200  evra  za hobi.
Troškovi odgoja štiglića mogu biti manji od pomenutih.  Ali su tada rezultati manji i manji je broj odgajenih štiglića u sezoni.
Prema mojoj proceni odgoj  10 štiglića u sezoni koštao bi odgajivača  7.000 -10.000 RSD mesečno.  Za mnoge ljubitelje štiglića i ti troškovi su veoma visoki zbog  jako niskog životnog standarda.
Finansiske mogućnosti (bolje reći nemogućnosti) za ljubitelje štiglića  biće na žalost još dugo limitirajući faktor  boljeg i uspešnijeg odgoja.
Ovakva računica ,,naterala,, je neke ,,odgajivače,, štiglića  da  uzimaju mladunce iz prirode, koje u predhodno  uočenim i markiranim gnezdima prstenuju.
Uz mali trud i mala ulaganja  imaće obeležene štigliće koje obično prodaju kao ptice iz vlastitog odgoja.  Pravi ljubitelj štiglića nikada neće uzeti mlade iz prirode. Čak ako ih iz prirode uzme u nemogućnosi da ih sam odgaji, a izuzetno voli štigliće, nikada ih neće prodati.  
Propisno alkirni štiglići nisu nikakva garancija da su izleženi u veštačkim uslovima. Ako kupujete štigliće tražite od odgajivača i neki drugi dokaz o njihovom poreklu.  
To može biti rodonik, fotodokumentacija, video dokumentacija. Ako odgajivač ništa od toga ne poseduje opravdano je sumljati u njegove dobre namere.  Verovatno je da hoće da vam proda pticu koja je iz prirode uzeta kao mladunac (prstenovana u gnezdu a zatim ručno odhranjivana)
Ako je štiglić pri tom jako pitom,  to povećava verovatnoću da nije iz vlastitig odgoja.  Problem kod tako ,,odgajenih ,, štiglića je u slaboj sposobnosti reprodukcije. Sa malim izuzetkom, ručno odhranjeni štiglići su loši roditelji ako se uopšte pare.
Sa parom takvih štiglića možete izgubiti godine a da od njih nemate niti jednog potomka.

mozda 20 do 25 e mesecno,200e mesecno je nemoguce potrositi na ptice za mesec dana osim ako im nedajes jagnjece pecenje I namestaj svaki dan.

Ne bre ljudi vi ga niste dobro razumeli..on je hteo da vam kaze da on svoje ptice hrani sa EURIMA a ne ko mi sa mjesanom hranom i suncikretom:D      

Forum::

Ako uzmem, kao što je Mića naveo, da je masovna proizvodnja ptica iznad 30 mladih godišnje navest ću koliko je potrebno uložiti da bi se to postiglo po mom mišljenju.

Da bi se dostigao taj broj potrebno je imati 4 - 5 uigranih parova. Prošle godine sam se približio tom broju sa samo 2 para štiglića.

E sad ide nekakva računica:

- svaka jedinka treba cca 12 gr sjemenske hrane dnevno van sezone razmnožavanja
- na godišnjem nivou to je 4,38 kg plus uzgojni dio = 5,87 kg/g = 18,49 KM = 9,46 €.
- mjesečno treba 372 gr hrane po jedinci (336-348-360-372)
- jedan par treba cca 24 gr sjemenske hrane dnevno van sezone razmnožavanja (8 mjeseci)
......
- u toku uzgojne sezone koja traje 4 mjeseca količina sjemenske hrane se povećava 3 x što bi značilo da trošimo 744 gr sjemenske hrane po jednom paru u toku mjeseca.

Računica je da jedan par godišnje potroši 18,92 € sjemenske hrane. Pet parova potroši 94,6 € / god. Ovdje nisam računao koliko mladi potroše do kraja godine.

Uskoro ću napraviti ostatak troškovnika, baš me zanima koliko to dođe na godišnjem nivou. Pozdrav svima

carduel ::

Forum::

Ako uzmem, kao što je Mića naveo, da je masovna proizvodnja ptica iznad 30 mladih godišnje navest ću koliko je potrebno uložiti da bi se to postiglo po mom mišljenju.

Da bi se dostigao taj broj potrebno je imati 4 - 5 uigranih parova. Prošle godine sam se približio tom broju sa samo 2 para štiglića.

E sad ide nekakva računica:

- svaka jedinka treba cca 12 gr sjemenske hrane dnevno van sezone razmnožavanja
- na godišnjem nivou to je 4,38 kg plus uzgojni dio = 5,87 kg/g = 18,49 KM = 9,46 €.
- mjesečno treba 372 gr hrane po jedinci (336-348-360-372)
- jedan par treba cca 24 gr sjemenske hrane dnevno van sezone razmnožavanja (8 mjeseci)
......
- u toku uzgojne sezone koja traje 4 mjeseca količina sjemenske hrane se povećava 3 x što bi značilo da trošimo 744 gr sjemenske hrane po jednom paru u toku mjeseca.

Računica je da jedan par godišnje potroši 18,92 € sjemenske hrane. Pet parova potroši 94,6 € / god. Ovdje nisam računao koliko mladi potroše do kraja godine.

Uskoro ću napraviti ostatak troškovnika, baš me zanima koliko to dođe na godišnjem nivou. Pozdrav svima

- 30 mladih u periodu 8,9,10,11,12 potroši 5,58 kg sjemenske hrane = 17,57 KM = 9 €

- 5 kg jajčane hrane = 66,45 KM = 34 €
- 4 kg klijavog sjemena = 20 KM = 10,23 €
-------------------------------------------------------------------------
= 94,6 + 34 + 10,23 = 138,83 € (u uzgojnoj godini 5 parova + 30 mladih)
-------------------------------------------------------------------------

+ ostali popratni troškovi (dodaci prehrani, lijekovi, razne kavezne potrepštine) cca 250 KM = 127,88 €

---------------------------
138,83 + 127,88 = 266,71 €
---------------------------

U periodu od sredine 5 mjeseca do kraja godine potrebno mi je 266,71 €.

Znači nekih 36 € mjesečno.

Post je morao da bude dugačak. Žao mi je što sam video cinične komentare. To ne treba da bude način komuniciranja među kolegama ptičarima.

Odgoj autohtonih štiglića, pogotovu rad na njihovoj domestifikaciji  je različit i specifičan u odnosu na domestifikovane vrste ptica.  To je prvo što mora shvatiti neko ko se upušta u tu avanturu.  Naivno je verovanje da se  sezona može započeti tako što će se upariti  10 parova štiglića koji nikada nisu ranije bili pareni. Da će parenje uspeti 100%.  Da će se sve uparene ptice reprodukovati  bar dva puta i da će biti gomila mladih.
Čak i kada se radi sa starim pticama (dvogode, trogode ptice)  procenat uspešnosti sparivanje je oko 50%.  Bar jedan par od uparenih prtica se neče reprodukovati ili će iz različitih razloga na kraju sezone njihov učinak biti nula.  Dakle od 10 planiranih matičnih parova,  rade u toku sezone 4.  Ako se rad započinje  sa 10 parova štigliča koji u momentu parenja imaju 10 – 12 meseci života, uspešnost formiranja parova pada ispod 50%.  Odnos je  4:6. Četiri uspešna parenja i šest neuspešnih.  Od 4 uspešnih parenja bar jedan par će imati na kraju sezone reproduktivni učinak nula.  Sozonu u tom slučaju spasavaju  3 preostala para.
Da se to ne bi dogodilo  moraju se imati rezevne ptice.  One zamenjuju  neuparene ptice u matici.
Naravno da nije realno očekivari  da će se i svi rezervni parovu upariti.  
U  koliko odgajivač  radi selekciju ptica na osnovu jednog ili više kriterijuma,  mora imati bar dvostruko više ptica nego što planira da ima parove u matici.
Kod mene je selekciona kvota  1:3. Svaka treća ptica  je matični primerak.  Od 60 štiglića  20 postaju matični primerci.  Ostale štiglići su zlatna rezerva.  Poslužili su kao baza da se iz mase izvuče  kvalitet koji je određen prema već utvrćenom kriterijumu.  Iz preostale mase ptica u svakom momentu se po potrebi mogu ubaciti ptice da bi zamenile one koje se ne upare ili se ne reprodukuju.
Ne treba zanemariti ni letalni faktor.  Nema godine gde je letalni faktor ravan nulu.  Štiglić koji oboli u reproduktivnom periodu  najčešće se upisuje  u knjigu rashoda.  Realno je očekivati 5 -10%  rashoda u populaciji ptica (na godišnjem nivou) zbog bolesti uginuća ili nesrećnog slučaja.
Ovaj opis rada sa pticama je bio neophodan da bi se shvatilo da  troškovi nisu samo troškovi ishrane 20 matičnih ptica.  Mora da se hrani i izborna baza.
Na troškove  odgoja ne utiče samo količina već i vrsta hrane.  Najopasniji su sitni, svakodnevni troškovi koji vam neprimetno ali neprekidno izvlače novac iz novčanila.
Najbolji primer za tu vrstu toškova su kokošija jaja.  Dva kuvana jajeta dnevno su porcija za moje ptice.  Već od  početka marta pa do početka novemba ptice imaju dnevno po dva kuvana jajeta na meniju. Kupujm ona srednje veličine po ceni od 15 RSD. Nije teško izračinati koliki trošak se napravi na mesečnom nivou a koliku u celoj sezoni.
Mesečno ode za jaja, zavisno od broja mesečnih dana  900-930  dinara. Jaja su samo 2% ukupne mase hrane koju koriste ptice.
Još drastičniji primer  ,,sitnih,, troškova  odnosi se na  kupovinu krastavaca.  Krastavce dajem pticama čim se pojave na zelenoj pijaci. U  Martu  krastavce prodaju po komadu,  kao da su zlane poluge.
Kasije im cena pada  jer raste ponuda. U fazi reprodukcije  dajem pticama  3 krastavca srednje veličine dnevno.  To je 90-93 krastavca mesečno.  U  dnevnoj količini hrane  krastavci  su zastupljeni procentualno na ukupnu masu hrane sa oko 8 %.
Zelenu salatu kupujen na pijaci  dva puta nedeljno. Cena je varijabilna od  proleća pa do jeseni. Salata ne spada u krupne izdatke ali je  stalan izdatak.
Kada se zna da ne postoji 100% iskorišćavanje hrane koje se daje pticam  jasno je da se mora računati sa određenim procentom rasturanja hrane.
Pticama se  naročito u reproduktivnom periodu daje uvek veća količina hrane od one koju mogu da pojedu.  Otpad  ide  do  30%.  Dakle odnos pojedne hrane prema ostatku je  70:30.  Ovakav odnos omogućava pticama mogućnost izbora.  Što je veća mogućnost izbora hrane ( mogućnost se odnosi  i na količinu i na kvalitet hrane)  ptice su zrdavije, u boljoj priplodnoj kondiciji sa većim brojem odhranjenih mladunaca.
Naravno da se poulacija ptica sa odmicanem reproduktivne sezone povećava.  Sa povećavanjem broja gladnih usta, povećava se i količina hrane i materijalni troškovi.
Od načina na koji se štiglići odgajaju zavisiće   troškovi njihovog odgoja.
Opisao sam aktivni način rada sa  ciljevima koji su dugoročni. Domestifikacija  lokalnih štiglića i rad na eksterieru.
Pasivni način odgoja je jeftiniji. Jedne godine odgajivač upari dva para štiglića koje može da upari i koje ima. Sledeće godine uspe da upari još dva ili tri para. Takođe ptice koje uspe da upari i koje je nabavio na bilo koji način.
Sledenjih godina ne menja ništa u matici. Ni za živu glavu ne rasparuje parove koje je jedva uspeo da uparu od primeraka koje je jedva uspeo da nabavi.
Od tih parova pili mladunce koji su takvi kavi su. Bitno je da se  parovi legu i ništa više.  Mladunci se prodaju ili kao sasvim mladi ili kasnije, jer su tržištu i namenjeni.  Mada odgajaju štigliće, doprinos domestifikaciji takvim radom ne postoji. Nema ni doprinosa u poboljšanju kvaliteta vrste.  Takve ,,ljubitelje,, štiglića ne možemo svrtati u odgajivače ali u proizvođače i trgovce možemo, jer realno,  to i jesu.
Cilj njihovog rada sa štiglićima je da sa što manje ulaganja (para) prozvedu što više štiglića.  Da uz najmanje moguće troškove prozitvodnje ostvare maksimalni profit.
Rad na domestifikaciji štiglića sa nastojanjem da se iz godine u godinu ide ka  F generaciji veće numeričke vrednosti je  teži, zahtevniji i puno skuplji.
Najveći finansike izdacu su  za  razne vrste semenja.  Konoplja je semenska hrana koju dajem štiglićima u dva oblika. Kao klijalo seme i kao mlevenu konoplju. Ostalo semenje je  uljana repica koju takođe dajem u klijalom i suvom stanju, niger, u klijalom i suvom stanju, suncokret u tri oblika. Suvi, klijali i ljušteni.  
Preko cele godine pticama je na raspolaganju mešavina za kanarince kao i  mešavina suvog semena za šumske ptice.
Industriske mešavine doleze u masi hrane do 3%. Pet različitih industriskih mešavina  (jajčana. voćna,  inect...) dajem tokom cele godine.
Minerali u nekoliko različitih mešavina kao i mleveni ugalj pticama su na raspolaganju cele godine.
Troškovima treba dodati i multiviramine koji su u vodi tokom cele sezone reprodukcije. Na ove troškove dodaju se troškovi antimikrobnih lekova koje primenjujem nekoliko puta godišnje, preventivno.
Time se lista troškova ne završava. Postoje i posebni troškovi koji su vezani za  enterijer ptičarnika. Četiri sijalična mesta koja su u funkciji 24 h. Tokom cele godine i peto sijalično mesto koje je u funkcije samo preko noći. Mada se radi o sijalicama male jačine (12 w) činjenica da konstantno  ,,rade,,  odnosi određenu količinu novca.
Za držanje lako kvarljive hrane  u funkciji je frižider koji  koristim samo za potrebe pričarnika.  Ma koliki troškovi njegovog rada bili, padaju na teret  ptičarnika i rahoda vezanih za ptičarnik.
Ne treba izostaviti ni troškove goriva koje potrošim obilazeći okolna polja i skupljajući hranu iz prirode.  U potrazi i skupljanju hrane  često pređem i po 20 km. Ne svakodnevno ali u proseku svaka 3 dana.
Time  se lista troškova  ne završila. Svakog proleća obnavljam kompletan enterijer pričarnika. Obično u Aprilu kupujem zuelenilo za tekuću godinu. Ove godine troškovi za Tuje su bili 120 evra.
Važno je napomenuti da trenutno hranim 108 ptica. U broj ulaze i  mladunci koji su izleteli iz gnezda.  Nisu sve ptice štiglići.  Osim štiglića imam zelentarke, zebe belokrile, zimovke i slavuje. Ove godine  sem štiglića, ostale ptice faune Evrope nisam sparivao.  Ali  i one troše hranu.  Od  200 evra mesečnih troškova treba odbiti 18%  jer je to ralna vrednost troškova za ostale ptice u odnosu na njihov broj u ukupnoj populaciji ptica u ptičarniku. Suma sumarum, moji troškovi za odgoj štiglića su približno 164  evra mesečno.  Ostalih 36  evra potroše druge ptice.
Svaki odgajivač ima različite troškove odgoja. Što je razumljivo jer su uslovi i način rada sa pticama različiti kao i postavljeni ciljevi.  Ali je  različit i broj ptica, koje svaki odgajivač čuva.

Mislim da je racunjca pausalna, nigde nema nijednog plusa, samo suma na kraju. Kao kad kod nekog majstora oteras kola, ot ti lupi djuture kolko treba da platis. Mozda ste gospodine Mico u ovih 200 e uracunali i doktorsku dnevnicu koju gubite, jer ste vreme posvetili pticama a mogli ste uzeti novac u nekoj privatnoj klinici, ovaj oportunitetni trosak sigurno objasnjava ovoliku sumu.

Zokbok988 ::

Mislim da je racunjca pausalna, nigde nema nijednog plusa, samo suma na kraju. Kao kad kod nekog majstora oteras kola, ot ti lupi djuture kolko treba da platis. Mozda ste gospodine Mico u ovih 200 e uracunali i doktorsku dnevnicu koju gubite, jer ste vreme posvetili pticama a mogli ste uzeti novac u nekoj privatnoj klinici, ovaj oportunitetni trosak sigurno objasnjava ovoliku sumu.

Post koji puno govori o osobinama autora. ČEMU CINIZAM I ZAJEDLJIVOST 
To je neprimeren način komunikacije među kolegamna ptičarima.
Uopšte nije problem što se u nečemu ne slažemo. Problem je način na koji pojedinci izražavaju svoje neslaganje.

... U svojoj računici sam preskočio neke stvari (ima ih dosta) tako da iznos od 36 € ne može biti ispravan na 40 ptica na mjesečnom nivou. Pretpostavljam kad bi detaljno analizirao sve stavke da bi iznos bio 50 i više eura mjesečno.

S obzirom na brojnost ptica koje Mića ima i samim pristupom u uzgoju nimalo me ne iznenađuje taj trošak od 200 € mjesečno. Znači 3 x 50 = 150 € po mojoj metodi uzgoja. Ta razlika od 50 € je zanemariva pošto se pare lako izvuku kad su ptice u pitanju.

Svaki profesionalni uzgoj zahtjeva i visoke troškove. Ako se ptice drže po PS-u onda je taj trošak i potreban i opravdan. Činjenica je da su troškovi amaterskog, poluprofesionalnog i profesionalnog uzgoja ptica različiti. S obzirom kojoj grupi pripadamo (i novčano i znanjem) toliko i trošimo na naše ljubimce.

Znam samo jednu stvar da ovo nije nimalo jeftin hobi ako se žele napraviti vrhunski rezultati.

Isto tako apelirao bi neke kolege ptičare da izbace cinizam i zajedljivost u načinu komunikacije jer stvarno nisu potrebni. Ovdje smo da se družimo i razmjenjujemo naša iskustva o pticama koje uzgajamo a ne da podmećemo jedni drugima.

Evo zamolio bi svakog tko se ne slaže s ovom računicom da predoči svoju računicu ukupnih troškova na godišnjem nivou pa da vidimo koliko bi to ispalo. Nema ništa loše neslagati se s nekim u mišljenju ali bez argumenata (računice) to je sfera oponentizma a to nam ne treba.

carduel ::

... U svojoj računici sam preskočio neke stvari (ima ih dosta) tako da iznos od 36 € ne može biti ispravan na 40 ptica na mjesečnom nivou. Pretpostavljam kad bi detaljno analizirao sve stavke da bi iznos bio 50 i više eura mjesečno.

S obzirom na brojnost ptica koje Mića ima i samim pristupom u uzgoju nimalo me ne iznenađuje taj trošak od 200 € mjesečno. Znači 3 x 50 = 150 € po mojoj metodi uzgoja. Ta razlika od 50 € je zanemariva pošto se pare lako izvuku kad su ptice u pitanju.

Svaki profesionalni uzgoj zahtjeva i visoke troškove. Ako se ptice drže po PS-u onda je taj trošak i potreban i opravdan. Činjenica je da su troškovi amaterskog, poluprofesionalnog i profesionalnog uzgoja ptica različiti. S obzirom kojoj grupi pripadamo (i novčano i znanjem) toliko i trošimo na naše ljubimce.

Znam samo jednu stvar da ovo nije nimalo jeftin hobi ako se žele napraviti vrhunski rezultati.

Isto tako apelirao bi neke kolege ptičare da izbace cinizam i zajedljivost u načinu komunikacije jer stvarno nisu potrebni. Ovdje smo da se družimo i razmjenjujemo naša iskustva o pticama koje uzgajamo a ne da podmećemo jedni drugima.

Evo zamolio bi svakog tko se ne slaže s ovom računicom da predoči svoju računicu ukupnih troškova na godišnjem nivou pa da vidimo koliko bi to ispalo. Nema ništa loše neslagati se s nekim u mišljenju ali bez argumenata (računice) to je sfera oponentizma a to nam ne treba.

200 eura je puno za 30 mladih i neznam koliko priplodnih parova. Verujte i ja sam drzao po 100 ptica i nisam nikada dolazio do tih cifri. Trenutno imam 50tak ptica i dajem im sve moguce od preparata vitaminskih, medicine, specijalne jajcane i specijalnog klijalog semena za ptice iz roda carduelis kao i specijalne semenske hrane i nisam na mesecnom nivou od 200 eura.
Evo sta ja dajem pticama sa tacnim cenama.

Seme za stiglice 20kg 55 eura 50kg godisnje
seme za aniflane 20kg 55 eura 50kg godisnje
klijalo seme 15kg 35 eura dovoljno za celu godinu
jajcana hrana 20kg 100eura dovoljno za citavu godinu
ekstrakti koprive, oregana maslacka i vrbe 17,90 po komadu dovoljno za citavu godinu
ulja bakalara,lososa i boce 20 eura na godisnjem nivou
vitamini i probiotici firme comed 250 eura dovoljno za citavu godinu.
vitamin K1 30 eura dovoljno za citavu godinu
minerali 20 eura godisnje
150-200 jajeta godisnje neznam cenu
defender 20 eura godisnje
medicina
Baytril 66 eura
Esb 45 eura
Baycox 25 eura
Tylan 27 eura
Trimethoprim 26 eura
Theraprim 24 eura
Sva medicina mi traje do isteka roka..znaci minimum 3 godine

Evo zaista neznam koliko je ovo tacno ali nije ni pribliznu 200 eura mesecno.. U ovom postu nema ni najmanje cinicnosti vec je tacno napisano i sabrano sve sto dajem svojim pticama

Gocke::

Računica od 200 € se odnosi na 110 - 120 ptica jer koliko vidim svi se vežemo za 30 mladih i 5 - 10 uzgojnih parova a to je 40 - 50 ptica.

Uspio sam na brzinu da saberem ove tvoje troškove i oni iznose 71 € mjesečno na godišnjem nivou.

Sam si naveo da imaš 50 ptica. To znači za 100 ptica treba 142 €. Znači još 58 € je razlika a to se potroši ko dlanom o dlan kad su potrepštine za ptice u pitanje. Ima tu još popratnih troškova koje nisi nabrojao, koji bi podigli cijenu.

Ova tvoja računica samo potvrđuje da Mića troši 200 € mjesečno za svoje ptice.

Samo da napomenem da pokušavam biti objektivan u postovima i da nisam ni na čijoj strani niti zastupam ničije interese da me nebi netko pogrešno shvatio.

carduel ::

Gocke::

Računica od 200 € se odnosi na 110 - 120 ptica jer koliko vidim svi se vežemo za 30 mladih i 5 - 10 uzgojnih parova a to je 40 - 50 ptica.

Uspio sam na brzinu da saberem ove tvoje troškove i oni iznose 71 € mjesečno na godišnjem nivou.

Sam si naveo da imaš 50 ptica. To znači za 100 ptica treba 142 €. Znači još 58 € je razlika a to se potroši ko dlanom o dlan kad su potrepštine za ptice u pitanje. Ima tu još popratnih troškova koje nisi nabrojao, koji bi podigli cijenu.

Ova tvoja računica samo potvrđuje da Mića troši 200 € mjesečno za svoje ptice.

Samo da napomenem da pokušavam biti objektivan u postovima i da nisam ni na čijoj strani niti zastupam ničije interese da me nebi netko pogrešno shvatio.

ako neko ima 100 ptica naravno da kosta, pomnozi duplo sa mojom racunicom i opet nije 200..ali to kostanje zavisi sta dajemo svojim pticama.. Ako se samo radi o semenu jajima i malo jajcane hrane onda kostanja nisu puno. Ja sam objektivan takodje i iskren, pola od ovoga sto sam ja naveo niko od vas dole ne daje a opet nije 200 evra. Meni brat zivi dole i ima preko sto kanarinaca boje, ...troskovi mu nisi ni priblizno 200 evra..daleko od toga. Svi trebamo da budemo objektivni i realni a i svako ima pravo da iznese svoje misljenje, a da neko drugi ne misli da je neko cinican ili sta drugo..mada pticarske, golubarske i robolovacke price uvek imaju ovaj tok razvoja.

gocke ::

ako neko ima 100 ptica naravno da kosta, pomnozi duplo sa mojom racunicom i opet nije 200..ali to kostanje zavisi sta dajemo svojim pticama.. Ako se samo radi o semenu jajima i malo jajcane hrane onda kostanja nisu puno. Ja sam objektivan takodje i iskren, pola od ovoga sto sam ja naveo niko od vas dole ne daje a opet nije 200 evra. Meni brat zivi dole i ima preko sto kanarinaca boje, ...troskovi mu nisi ni priblizno 200 evra..daleko od toga. Svi trebamo da budemo objektivni i realni a i svako ima pravo da iznese svoje misljenje, a da neko drugi ne misli da je neko cinican ili sta drugo..mada pticarske, golubarske i robolovacke price uvek imaju ovaj tok razvoja.

Gocke, ne treba biti sitničav ako je razlika na mjesečnom nivou 58 €.

Zamolio bi te da mi kažeš kako se zove tvoj brat, mora da je poznat u kanarinskim krugovima čim ima 100 kanarinaca. To je respektabilna količina ptica. Možda ga ja ne znam osobno ali sigurno ga kolege koji uzgajaju kanarince znaju.

Slažem se s tobom da koštanje ovisi od toga šta dajemo svojim pticama. Ja bi bio najsretniji kad bi mogao kupiti godišnje jednu vreću hrane za 40 € i napraviti vrhunske rezultate. Ali na žalost to ne ide. Jedno je sportski uzgoj ptica a drugo je razmnožavanje ptica. Tako da me ne iznenađuju različita ulaganja u ovaj hobi.

Sto vise imas ptica troskovi se sve manje podizu na mesecnom i godisnjem nivou...litar vode je dovoljan za 160 ptica a svakako moras vecinu preparata rastvarati na jedan litar...jedino se povecavaju troskovi semenske hrane...Sto se tice toga sta gocke daje ne zaboravi da on daje najskuplje preparate iz asortimana Comed a ima i upola jehtinijih na trzistu tako da opet to nije neki parametar i tacna racunica.Imam 121 pticu jedino samo sto im nisam poceo davati pticije mleko...cistu vodu nikad ne piju vec samo biljne ekstrate i vitamine...u jajcanu hranu im dodajem probiotike,calcijum,vitamine u prahu...uvek imaju nekoliko razlicitih vrsti grita pomesani sa ugljem pa opet ta suma bez semenske hrane ne prelazi 50 eura na mesecnom nivou.Dodajmo jos da dnevno jedu 0,600kg semenske hrane ako to je jos nekih 30 eura...tako da meni mesecni troskovi iznose na moje ptice okruglo 80 eura...

Svako troši svoj novac i slobodan je da odlučuje kako i koliko će ga ulagati u ptice.  
Troškovi se odnose na odgoj NEDOMESTIFIKOVANIH ŠTIGLIĆA AUTOHTONIH PODVRSTA.
Njihov odgoj je SPECIFIČAN i SKUPLJI nego odgoj ostalih ptica.
Napisao sam u predhodnom postu ceo ELABORA o tome.
Ko je pažljivo čitao biće mu jasno zbog čega su troškovi toliko ,,veliki,, Rezultate tih troškova možete videti gotovo svakodnevno u temi o odgoju štiglića. Je ne umem sa manje materijalnih izdataka da odgajam štigliće.
Ne čudi me što CARDUEL razume o čemu se radi. On je odgajivač autohtonih štiglića i jasna mu je sva problematika odgoja.

Kada troškove  čuvanja i razmnožavanja štiglića  svedem  na mesečne troškove po ptici.  Svaka pojedinačna ptica  potroši  1,85 evra mesečno ili 211 din.  Dnevo,  svaka ptica potroši 6,8 din.  Troškovu su ukupni i ne odnose se samo na hranu.  Ali hrana je najveći izdatak u svakom slučaju. Objasno sam da je  iskorišćenost date hrane 70% a 30% se rahoduje-baca.  To ishranu štigliča čini skupljom od ishrane kanarinaca ili drugih ptica  uparvo za tiih 30 % bačene i neiskorišćene hrane.
Da još više pojednostavim računicu. Ako čuvate jednog štiglića u kavezu i hranite ga na isti način kao ja, vaši mesečni troškovi za tog štiglića neće biti  ni 211 din.  Sem za ishranu te ptice vi nemate dodatne troškove kao što je to sličaj sa čuvanjem velikog broja ptica u  ptičarniku.   Nema potreba da ga hranite  sa 30% hrane više nego što bi inače pojeo.  Troškovi za štiglića koji se drži u kavezu su  iz tih razloga  biće oko 180 dinara mesečno.
Kada ljubitelj štiglića koji čuva jednu pticu u kavezu čuje da neko ko čuva i odgaja štigliće ima 200 evra mesečne troškove  komentarisaće da je to nemoguće.
Smatram da  1,85 evra mesečno po ptici  nisu troškovi koji su neracionalni  i nepotrebno visoki. Naprotiv. Ako se žele rezultati  mora se nešto i ulagati.  Sasvim drugo pitanje je racionalnosti takvog ulaganja. Ima li smisla ,,bacati,, tolike pare, a nemati nikakvu korist od toga.
Za mene lično ima. Korist koju imam od toga, nije materijalne prirode.

Nema sanse da se potrosi toliki novac, ove proizvode koje je gocke naveo gospodin Mica nikad nije video a kamo li upotrebio, vecina njih stize u Srbiju samo preko rodjaka ili vozaca nekog prekogranicnog autobusa, tj ne mogu se nabaviti. Preterali ste gospodine Mico, samo vam ego ne dozvoljava da priznate, pricate o nekoj racunici ,da potsetim, a nigde nijedan plus izmedju cifara niste postavili.

imate lovca na jelena negde na zapadu kanade koji ukoliko hoce da ga ubije mora da preracuna koliko ce dobiti mesa naspram goriva koje ce potrositi da ga nadje,hrane koju ce pojesti dok bude bio u poteri,municije koju ce potrositi..pa kad sve to iskalkulise videce da li mu je isplativo da uopste i krece,to je lovac po profesiji,onaj koji hrani porodicu,a sa druge strane imate vikend ratnika koji ce da da pare da ode i da ga marne negde u 2m snega i da se vrati kuci i ako ga neko pita koliko te je kostalo on ce da kaze ma ..ebes pare nego da ti pricam kako je bilo kakav je osecaj....to je hobi...taj nema pojma koliko je potrosio din/kg mesa....udaljili smo se od teme,kao da smo na sajtu ministarstva ekonomije:D zivi bili

bortes ::

imate lovca na jelena negde na zapadu kanade koji ukoliko hoce da ga ubije mora da preracuna koliko ce dobiti mesa naspram goriva koje ce potrositi da ga nadje,hrane koju ce pojesti dok bude bio u poteri,municije koju ce potrositi..pa kad sve to iskalkulise videce da li mu je isplativo da uopste i krece,to je lovac po profesiji,onaj koji hrani porodicu,a sa druge strane imate vikend ratnika koji ce da da pare da ode i da ga marne negde u 2m snega i da se vrati kuci i ako ga neko pita koliko te je kostalo on ce da kaze ma ..ebes pare nego da ti pricam kako je bilo kakav je osecaj....to je hobi...taj nema pojma koliko je potrosio din/kg mesa....udaljili smo se od teme,kao da smo na sajtu ministarstva ekonomije:D zivi bili

svaki stiglic isto kosta nema veze podvrsta uhvacen ili sta vise..ja imam sibirce oni su veci znaci li to da jedu vise. Ja zivim u svrdskoj krastavac je ovde skuplji a tek salata..smesno neki ljudi ovde pricaju bajke i misle da svi mi ovde sto citamo su budale. Eto isto tako recite nam koje vitamine koristite, koju medicinu dajete da toliko kosta. Nemoj sr vrrdjati mico ovo nije vas privatni forum i nazivati nas cinicnim cim vam odgovorimo a vama se to ne svidi. Nisam ljubomoran na vas i vase ptice, jer ja to mogu sutra imati a vi nikada ovo sto ja imam. Ako je vada racunica 200 eura OK..stariji sye i necu vas nazvati lazovpm, kao sto vi nas prozivate,, ali spustite loptu ima jos mas ljudi koji drzimo ptice i vrlo dobro znamo koliko to kosta..

I dalje sam uvjeren, da imali mi dva para grdelina ili dvadeset,

ovaj hobi jedan od najjeftinijih,

kao pocetno ulaganje a i kao održavanje na godišnjem nivou.

Ma sta vas bre zabole koliko covek mesecno trosi. Zasto ste toliko naporni i uporno pricate o tome. To je Micina stvar koliko on trosi, pa neka je i 1000 eura. Ima se, moze se  
Je moze da se nastavi tema uvezi parenja stiglica, ili ce te da palamudite i dalje o ovome. cccccccccccc, sacuvaj boze i sakloni, ne mogu da verujem    

pa i ja sam za to da se manemo racunice,ne kaze se dzabe ne mesati posao i zadovoljstvo samo sto su iznete konstatacije daleko od ,,to mi je hobi,,...i samom startu je to dokazano,sam naziv posta koji je poveo temu u krivom pravcu ,,skupa masovna proizvodnja,,...ne znam sta je cenjeni gospodin po profesiji ali taj termin je katastrofalno upotrebljen u sferi necega sto bi trebalo da bude hobi,druga stvar je ako kazemo ok,to mi je posao,dodatni izvor prihoda itd...ali potencirati na tome da je materijalna korist u drugom planu ili cak minorna a baratati terminima proizvodnje pa jos i masovne,zatim troskova u cent po glavi ptice je nesto sto je potpuno kontradiktorno i pomalo zbunjujuce za nekoga ko je recimo dosao ovde da pita iskusnijeg cime da hrani pilice npr u prvim danima zivota...umesto odgovora stalno se kroz pricu provlace neki ekonosmi aspekti ovog ,,sporta,, i rekao bih da je potpuno demoralisuce za nekoga ko je nov u ovome i na prvu procita koliko te ptice jedu,sta koliko kosta,neke proizvode ne mozes iz prve ni da procitas,a gajile su se ptice i pre,i bez toga...ja licno nikada nisam cuo da neko kaze proizvodim stiglice...ne moze se proizvoditi nista sto je zivo...i za kraj...slucajno se malo razumem u ekonomiju pa da podvucem...proizvodnja je SVRSISHODNA delatnost namenjena stvaranju DRUSTVENO KORISNIH DOBARA,dakle sastavni deo ekonomskih tokova,ptica koja se gaji i cuva za svoj merak nikako ne moze biti niti se moze tretirati kao DK DOBRO...inace nikoga nisam mislio da uvredim,respekt za svakoga posebno za gospodina Micu cije bih rezultate i populaciju zeleo da dostignem jednog dana,samo dajte da razgranicimo ekonomiju i uzivanje i da se vratimo temi,do pre 2 dana smo svi pricali o jajima u gnezdu,danas svi nesto racunamo u decimalama:D zivi bili

Kada sam pokrenuo  problematiku koštanja  odgoja ptica,  očekivao sam da će se  to  razvijati u pravcu  korisne i konstruktivne polemike.
Cifru koju sam naveo je približno tačna i nemam razloga  ni da je smanjujem ni uvećavam. Iznenadila me zabrinutost pojedinaca  za troškove koje imam  odgajajući ptice.  Moj rad na forumu je apsolutno transparentan  u svakom pogledu.  
Troškovi odgoja  ptica nisu samo troškovi ishrane.  Ne poznajem ni jednog odgajivača Štiglića koji  više i ćešće izlazi u bližu i dalju okolinu radi nabavke sveže hrane iz prirode. A benzin košta.
Ne poznajem ni jednog odgjivača ptica koji više  ,,razbacuje,, hranu od mene.  Pticama daje uvek više hrane nego što mogu da pojedu za oko 30%.  Možda precenjujem značaj takvog ,,rasipništva,, na reztultate odgoja,  ali tu naviku neću promeniti.
Svaki odgajivač  na osnovu svog iskustva, znanja, potreba, mogućnosti  izabira način ishrane i po vrsti i po količini za svoje ljubimce.  Zbog toga se ulaganja veoma razlikuju od pojedinca do pojedinca.  Znam da ima ljubitelja ptica koji svojim ljubimcima mere količini hrane kafenom kašičicom.  Takvi će tvrditi kako čuvanje ptica nije skupo i da svako ko ima veće izdatke ne govori istinu.
Nije dobro imati u jednom ptičarniku više vrsta ptica. Raznovrsnost dodatno košta. Svaka vrsta ima nekih svojih specifičnosti u pogledu ishrane.  Morate zadovoljiti potrebe svake vrste za svojom specifičnom hranom.
U ukupnu cenu mojih mesečnih troškova uračunata je i specifična hrana za slavuje, belokrile zebe i zimovke. Troškovi njihove ishrane su specifični.  Odnose se na prizvodnju lutki mušica.  Svakog  desetog dana u mesecu kupujem  6 kg. crne džigerice.  Na nivou meseca  18 kg.  To je sirovina za proizvodnju crva a zatim lutki.  Brašnasto hranivo u kome crvi provode vreme dok se ne učaure, takođe košta. To je koncentrat za male piliće do 7 dana sa kokcidiostatikom.
Sve u nameri da obogatim ishranu svojih ptica  razradio sam praktični sistem  proizvodnje larvi mušica.  Ne preporučujem takav način ishrane ostalim ljubiteljima ptica jer  ima latentnu opasnost od prenosa infekcija i intoksikacija.
Još uvek  procenjujem korisnost te hrane za ptice od stepena rizika za njihovo zdravljre.
To je razlog da tu vrstu troškova ranije nisam pomenuo.  Na forumu pišem samo o stvarima koje mogu biti od koristi ljubiteljima ptica.  
Bio sam prinuđen da napišem nešto što je u fazi ispitivanja  i sto potencijalno može biti štetno ako se  ne primenjuje sa velikom dozom opreza i praćenja zdravlja ptica.
Nadam se da sada uviđate da ptice ne hranim evrima,  jagnjećim pečenjem,  da nisam uračunao u 200 evra gubitak  lekarske dnevnice i da ne pričam bajke.

Danas sam prstenovao 31-og mladunca.  Iz istog gnezda juče sam prstenovao dva veća mladunca.
Na žalost  jedan mladunac je već upisan u rashod ne zbog bolesti već zbog preloma noge.
Trenutno imam 30 prstenovanih mladih štiglića.  
Oni koji nisu odgajili ni jednog štiglića autohnonih podvrsta su najoštriji kritičari  i već su komentarisali da je  30 odgajenih štiglića slab rezultat.
Najiskrenije želim svim odgajivačima štiglića ove sezone isto toliko odgojenih štiglića.
Videli ste  sve odgajene mladunce  od nasada  do prstenovanja i kasnije.  Sve što radim opisujem i pokazujem.  Nemam nikakvih tajni, ništa ne skrivam i ništa ne izmišljam.  
Ako će ovo moje angažovanje na forumu pomoći bar jednom  ljubitelju štiglića da  unapredi i poboljša svoje odgojne rezultate ne žalim ni truda ni vremena  potrošenog  u opisivanju  i prikazivanju različitih  faza odgojnog procesa štiglića.  
Žao mi je samo onog  vremena koje sam potrošio  polemišući sa  nekorektnim i nedobronamernim ljudima.

VELIKI POZDRAV za coveka koji je zasad jedan od vodecih u odgoju stiglica u Srbiji!!! Puno hvala na svim savetima i podeljenim iskustvima, svakako su koristila mnogima kao i meni da izlezemo svoje prve stiglice, svakako ste upravu da samo oni koi ih nisu legli mogu da pisu svasta!!!!!! Mico puno uspeha i cestitam na broju izvedenih mladunaca!!!!

drakceJA ::

VELIKI POZDRAV za coveka koji je  zasad jedan od vodecih u odgoju stiglica u Srbiji!!! Puno hvala na svim savetima i podeljenim iskustvima, svakako su koristila mnogima kao i meni da izlezemo svoje prve stiglice, svakako ste upravu da samo oni koi ih nisu legli mogu da pisu svasta!!!!!! Mico puno uspeha i cestitam na broju izvedenih mladunaca!!!!

Odgojem faune počeo sam da se bavim mnogo ranije nego što se ovaj forum pojavio.   Priključio sam se  forumu i počeo da pišem o odgoju ptica ono što sam znao i kaliko sam znao.
Posle nekog vremena   dođe kod mene jedan ,,odgajivač,, faune  na čašicu  razgovora (i rakije) o pticama.
Namerno sam odgajivač stavio pod navodnicima,  jer je to  osoba koja je umuslila da je odgajivač.
Jak na rečima,  slab na delu,  sa   percecpijom svoje ličnosti da  sve zna o odgoju ptica što se znati može.  
Njegove reči citirati  ću u originalu.  Jer  puno govore o mentalitetu ljudi sa ovog podnevlja.
,,Čujem da nešto pišeš o odgoju  Štiglića na nekom forumu.  Šta će ti to    Ni tebe niko nije učio kako da  prizvodiš štigliće. Mi smo sticali znanja kroz veliku muku. Niko nije hteo ništa da nam kaže. Što im pomažeš     Što manje znaju, to bolje za nas.  Neka se muče. Ko ih .... ,,
Reč proizvodnja  ostala mi je u sećanju.  Bila mi je simpatična. Kao neki sleng.  I to je jedino ,,loše,, što sam usvojio od  ,,dobronamernog,, savetnika. Savet nisam poslušao.  
Nespremnost da pomognemo jedni drugima, da delimo jeni sa drugima,  da poštujemo jedni druge, dovela nas je dovde gde jesmo.
Posrnuli smo zbog toga kao narod u celini.  

Tvoj post  mi mnogo znači. Mnogo više nego što možeš da predpostaviš.  Ne zbog toga što pohvala, sama po sebi prija, već zbog toga što  mi  ukazuje da sam ispravno postupio. Čoveka pamte ne po onome što je činio za sebe, već po onome što je činio za druge.
Tvoj post mnogo  govori o  tvojoj ličnosti.  Veličina pojedinca je i u tome da prizna   uspešnijima da su uspešniji  i da teži da ih dostigne, pa i prestigne.
ŽELIM TI PUNO USPEHA U DALJEM RADU

Zbilja mi nije jasno zasto su ovdje nekakava losa razmisljanja o g.Mici.O covjeku koji vam je nesebicno dao toliko puno savjeta,sto tekstom sto fotografijom sto video snimkom.
Htio je samo da pokaze koliko njega osobno izade trosak uzgoja ptica i s tim nije mislio nikoga povrijediti niti bilo sto lose...
Iskreno se nadam da ga nece povrijediti i rastuziti toliko licemjerje i zavist,i da ce i dalje svojim vrhunskim postovima pomoci svima nama u odgoju nasih ptica....