PTICE PEVAČICE - FAUNE EVROPE

Forum za sve ljubitelje i odgajivače ptica pevačica-Štiglić, kanarinac, zimovka, cajzlić, konopljar, anifla, zelendur,kringl,bastard,krstokljun, slavuj, egzote,zebe, mekokljunci uzgoj, razmnožavanje, genetika, bolesti, lekovi, kavezi, volijere, pesma...
 
HomeHome  PortalPortal  GalleryGallery  ТражиТражи  Региструј сеРегиструј се  Приступи  
Тражи
 
 

Display results as :
 
Rechercher Advanced Search
TAKMIČENJA
 http://pticefauneevrope.forumotion.com/t2064-topic#34861  pticefauneevrope.forumotion.com
AKCIJA ŽIVOT JE MRVICA
AKCIJA ŽIVOT JE MRVICA
Latest topics
» CARDUELIS CARDUELIS x CARDUELIS CANNABINA
Tue 20 Sep 2016, 02:30 by Toni Gorgiev

» serinus mozambicus x serinus leucopigius
Thu 15 Sep 2016, 16:01 by zugel

» prodajem gloster kanarince
Mon 22 Aug 2016, 18:21 by gasa ns

» Mutacije štiglića
Sat 06 Aug 2016, 23:41 by DjordjeVet

» Zlatna vuga povredjena
Thu 21 Jul 2016, 18:19 by mileticstevan

» Ogrlicasta zeba (cutthroath finch)
Thu 21 Jul 2016, 09:37 by Zlaja

» kanarinci na prodaju
Mon 27 Jun 2016, 14:27 by pedjacure

» Slike bastarda
Wed 08 Jun 2016, 18:17 by milan96

» Priprema za bastardiranje
Mon 06 Jun 2016, 20:01 by milan96

Извештај о извршеном обележавању младих излегнутих птица у сезони 2015.
Wed 29 Feb 2012, 17:05 by Milan
У складу са чланом 25. Став 4 и чланом и чланом 26. Правилника о условима држања, начину обележавања и евидентирања дивљих животиња у заточеништву (Службени гласник РС број 86/10) надлежном Министасртву је данас достављен …

[ Full reading ]
Comments: 4
Zbrinjavanje i odgoj mladih slavuja
Thu 29 May 2014, 14:19 by Milan
Danas 25.05.2014. godine su deca donela mladunce (najverovatnije slavuja) koje su pronasli u pokosenom grmlju. Krenula je odmah procedura zbrinjavanja i pokusaj da se ptice odrze u zivotu. I pored ogromnog iskustva u rucnom hranjenju ptica, prvi put se srecemo sa " mekokljuncima" tako da je svaka pomoc dobrodosla.

Comments: 0
OBAVEŠTENJE O ODRŽANOM SEMINARU ZA SUDIJE-INSTRUKTORE I OCENJIVAČE ZA PESMU ŠTIGLIĆA
Sat 29 Mar 2014, 09:17 by Milan
OBAVEŠTENJE
O ODRŽANOM SEMINARU ZA SUDIJE-INSTRUKTORE I OCENJIVAČE ZA PESMU ŠTIGLIĆA

      U Organizaciji Saveza Srbije za očuvanje I odgoj egzotičnih, divljih I zaštićenih životinja I udruženja “Ptice pevačice faune Evrope” za vikend je u  Pirotu održan prvi seminar  za sudije –instruktore I ocenjivače za pesmu štiglića “Balkanika”.
      Nakon donošenja …

[ Full reading ]
Comments: 0
RODOVNIK SAVEZA SRBIJE DEFINISAN ZAKONSKOM REGULATIVOM
Sat 22 Feb 2014, 00:03 by Milan
Poštovani kolege, odgajivači ptica čast nam je da Vas obavestimo da su naši sastanci sa nadležnim ministarstvima urodili plodom i da  je Rodovnik Saveza Srbije za očuvganje i odgoje egzotičnih , divljih i zaštićenih životinja nakon više od 3 godine zalaganja napokon i zvanično usvojen od nadležnih organa.
         Na ovaj način izdejstvovali smo da svi gradjani Srbije dobiju …

[ Full reading ]
Comments: 1
Dimenzija prstenova-alkica za obeležavanje ptica
Fri 03 Sep 2010, 14:28 by Milan
Прилог 2. Правилника о обележавању птица
Судијске организације Савеза Србије за очување и одгој егзоричних, дивљих и заштићених животиња “С.П.А.С.”

Димензије прстенова за обележавање птица и живине

2.00 mm Ružasta astrilda, …

[ Full reading ]
Comments: 1
UDRUŽENJE PTICE PEVAČICE FAUNE EVROPE
Sat 30 Apr 2011, 13:22 by Milan
Удружење за заштиту, одгој и проучавање птица певачица "ПТИЦЕ ПЕВАЧИЦЕ ФАУНЕ ЕВРОПЕ" јесте невладино, нестраначко и непрофитабилно удружење a циљевима из области заштите , проучавања и одгоја птица певачица …

[ Full reading ]
Comments: 51
OBAVEŠTENJE ALKICE ZA 2016 GODINU
Mon 16 Sep 2013, 00:52 by Milan
Pošto po važećim zakonima u Srbiji svaka ptica mora biti obeležena kako bi mogli da je držite, prodajete, menjate, transportujete ili javno izlažete Savez Srbije SPAS će izaći u susret svojim članovima i pomoći im u obeležavanju mladih ptica za 2016 godinu.

Obeležavanje ptica vršiće se u skladu sa zakonima Srbije i po evropskim standardima.
Cena obeležavanja jedne ptice ( …

[ Full reading ]
Comments: 1
Izdavanje RODOVNIKA za ptice izlegnute 2012. godine
Tue 22 Nov 2011, 13:42 by Milan
Obaveštenje

На основу члана 9. Правилника о обележавању птица Судисјке организације Савеза Србије за очување и одгој егзоричних, дивљих и заштићених животиња “ С.П.А.С. ” одгајивачи који су извршили набавку прстенова за …

[ Full reading ]
Comments: 3
ČLANARINA za 2015 godinu
Fri 04 Jan 2013, 13:14 by Milan
Obaveštavamo naše članove da ŽR udruženja 150-20068-74 više nije aktivan i da je na snazi novi ŽR 220-131917-04 za uplatu članarine

Članarina za 2015 godinu je 50 dinara mesečno  a plaća se na godišnjem nivou u iznosu od 600 dinara do 01.03.2015 a nakon tog datuma je 1000 dinara, nakon uplate članarine, overenu uplatnicu i pristupnicu šaljete na adresu UDRUŽENJE PTICE PEVAČICE …

[ Full reading ]
Comments: 1
KAKO POSTATI ČLAN UDRUŽENJA
Fri 04 Jan 2013, 12:23 by Milan
Svako ko se slaže sa ciljevima PPFE može postati član udruženja bez obzira gde se nalazi pošto udruženje deluje na prostoru cele Srbije. Dovoljno je da samo popunite pristupnicu i uplatite članarinu Od strane udruženja osmišljene su neke olakšice za sve vas tako da će te o svim aktivnostima udruženja biti odmah obavešteni preko ovog foruma u temama predvidjenim za to, članovi …

[ Full reading ]
Comments: 0
Similar topics
Prijatelji foruma
 pticefauneevrope.forumotion.com  Serbian Biodiversity Portal
Moj ljubimac
Piroćanka Zoo Park KOKI!

Share | 
 

 Prirodna ishrana Stiglica

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
Иди на страну : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
АуторПорука
carduel
Član
Član


Број порука : 293
Join date : 03.05.2011
Age : 42
Локација : Ljubuški

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Fri 20 Jul 2012, 21:20

carduel ::
Uskoro i koja fotografija.

Štiglići obožavaju suncokret pa je šteta ako se ima prostora ne zasaditi ga ili zasijati. Pored maslačka mislim da im je suncokret no. 2 na meniju.





Назад на врх Go down
http://www.carduel.com
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Mon 23 Jul 2012, 21:10

Re: carduel
Lepo i korisno.

Kada dajem poluzrelo semenje, isečem ili polomim glave suncokreta kako bi ptice bez muke dolazile do tako ukusne hrane. Zbog toga što je bogato belančevinama i vodom, poluzrelo semenje suncokreta možemo pored poluzrelog semenja korova, svrstati u hranu prvog reda u ishrani mladunaca.
Ako se pažljivo pogleda rep ovog mužjaka, na njegovom vrhu nalazi se dupli gusarski znak (lobanja sa ukrštenim kostima) affraid
Mali sam, al sam opak:







Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 25 Jul 2012, 21:53

Milane, izbriši ovaj post jer nije u temi.
Tipično gnezdo ove godine ima tri mladunca. Što je prosek po gnezdu ove odgojne sezone koji može biti i malo manji, zbog druge i treće ture gde se u gnezdima nalaze po dva mlada.
Mladi su često nejednake veličine kao u gnezdu na slici:
Za procenu uspeha odgojne sezone još je rano. Konačni rezultati i procena uspeha uslediće tek pošto se izmitare i poslednji mladunci.



Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 11 Sep 2012, 16:31

Na slici je otpad Vodopije. Ptice su pojele semenke i pupoljke. Ostala su samo stabla i nešto listova na njima. Vodopija nije bogata listovima, srećom, jer bi ova gomila koja je visoka oko 180 cm. bila još veća.
To je ostatak Vodopije iz ove odgojne sezone. Uskoro će ova gomila biti premeštena u baštu i spaljena. Čim padne prva kiša. Suva Vodopija je veoma zapaljiva. Lako se zapali i brzo gori. To je verovatno zbog etarskih ulja koje sadrži. Paljenje suve Vodobije bilo bi zbog toga opasno. Mogao sam da je u toku sezone bacam u kontejner. To bi ipak bila šteta. Ovako će poslužiti za obogaćivanje baštenskog zemljišta mineralima.
To je samo deo ukupnog otpada. Sitniji otpad od hrane ide na drugom đubrištu koje se zatim prebacuje u baštu.
Mnogo ptica zahteva mnogo prostora. Ne samo u vilijeru. Potreban je i prostor za odlaganje otpada. Bašta za zasad biljaka čijim se semenom hrane price pevačice. Kao što su Suncokret, Bosiljak, Salata...
Prostor je jedan od najvažnijih uslova za masovno odgajanje ptica pevačica. Što je veći ptostor to je više izleženih ptica u sezoni.

Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Fri 21 Sep 2012, 15:00

ŠVEDSKI STO:

Livade, njive, napušteni placevi u ovo doba godine prepuni su raznovrsnog korova. Ptice obožavaju da čeprkaju po biljkama. Nađe se tu za svakog po nešto.

Raznovrsno korovsko semenje je važno za mlade Štigliće u fazi mitarenja. Što je ishrana raznovrsnija, miterenje je kvalitetnije i ptice su zdravije.

Назад на врх Go down
Jack Sparrow
Posetilac
Posetilac


Број порука : 19
Join date : 05.02.2012
Локација : Hrvatska-Rab

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 07 Nov 2012, 20:55

pozz
zanima me kad se posija suncokret,jel im se onda daje dok su zrna mala i mlada i meka ili...kako to ide,kako im dajete ustvari taj suncokret jer meni ga moja mama zasadi svake godine a tu i tamo malo ga dam pticama jer im dajem zelenja...
pozdrav
carduel ::
Re: Damir

Ove godine sam zasadio malu mini plantažu suncokreta i koristim ga svakodnevno u ishrani štiglića. Kao najbolji pokazatelj zrelosti glavica suncokreta su štiglići iz prirode koji u parovima dolaze na glave suncokreta. Ove na slikama su idealne da ih ponudiš svojim pticama.

Znači pravilo je jednostavno, učimo od ptica i nema greške. Very Happy

Uskoro i koja fotografija.

Pozdrav svima
Назад на врх Go down
Jack Sparrow
Posetilac
Posetilac


Број порука : 19
Join date : 05.02.2012
Локација : Hrvatska-Rab

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 07 Nov 2012, 22:19

brate mili,svaka ti čast na ovome,samo mi se čini da im je to malo previše za jesti,svako koliko im to daješ...
NebojsaB ::
pošto vidim da se slike nisu učitale dobro, evo stavit ću opet, na drugi način slike
1. u prvoj posudi je ugalj (ćumur) kameni; u drugoj je glina ili cigla smrvljena; u trećoj posudi je sipina kost i odlomljeni materijal od stare štale gdje ptice dolaze da jedu minerale sa njega; u katronskoj kutiji su okenaski . morski plodovi, školjke, pjesak... i u posljednjoj providnoj posudi je med i to moj isklučivo prirodni
http://imageshack.us/f/535/photo0286h.jpg/


2. malo pobliže uslikano ugalj, glina i pjesak sa sipinom kosti
http://imageshack.us/f/209/photo0287.jpg/

3. malo pobliže uslikano okeanski-morski plodovi i med
http://imageshack.us/f/849/photo0288p.jpg/

4. i sljedeće slike kako to stavljam u "ampulice" i kako jedu ptice
http://imageshack.us/f/502/photo0292p.jpg/
mužjak
http://imageshack.us/f/6/photo0297ni.jpg/
ženka papa lagano
http://imageshack.us/f/717/photo0294t.jpg/
http://imageshack.us/f/197/photo0293u.jpg/
Назад на врх Go down
Zokbok988
Član
Član


Број порука : 240
Join date : 05.01.2010

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Thu 22 Nov 2012, 23:28

Mislim da nema niceg posebno hranjivog zbog kojeg oni jedu to, jednostavno zbog dosade, trosenja kljuna, trosenja visak kalorija i jednostavno jedina zanimacija kojom popunjavaju prazno mesto nastalo kad prestanu da hrane mlade. Logicno, da ima neceg zanimljivog, jeli bi ga i u toku sezone.Moje misljenje, uvek sam za zelenilo kod ptica, bez obzira koliko ga brzo trosili.
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Fri 23 Nov 2012, 20:54

Zokbok988 ::
Mislim da nema niceg posebno hranjivog zbog kojeg oni jedu to, jednostavno zbog dosade, trosenja kljuna, trosenja visak kalorija i jednostavno jedina zanimacija kojom popunjavaju prazno mesto nastalo kad prestanu da hrane mlade. Logicno, da ima neceg zanimljivog, jeli bi ga i u toku sezone.Moje misljenje, uvek sam za zelenilo kod ptica, bez obzira koliko ga brzo trosili.

Kidanje kore sa grančica drveća nije ni malo lak posao za Štigliće. Oduzima pticama prilično energije. Ponašanje ptica je uvek racionalno celishodno i svrsishodno. Čak i kada ne primećujemo smisao u nekoj reakciji ptica, ne znači da je reakcija besmslena, već to znači da nedovoljno poznajemo ptice.
Činjenica da ptice revnosno, svakodnevno uništavaju zimzeleno drveće u volijeru govori u prilog petrebe ptica za nekim materijama kojih ima u kori drveta.
Predpostavljem da su to smole kojima obiluje kora zimelenog drveća (mada ptice rado gule kori i sa drugih grančica, ostalih vrsta drveća zvisno od sezone).
Smole su ugljovodonična jedinjenja. Smole sadrže ketone, aldehide, alkohole, masne kiseline...
Masne kiseline, naročito esencijalne su veoma važne za kvalitet i saj perja ptice. Pored toga kora je bogata biljnim vlaknima koja pomažu u procesu varenja hrane. Velika je verovatnoća da se u smolama zimzelenog drveća nalaze i neke baktericidne, fungicidne i bakteriostatičke materije, jer smola štiti biljku od parazita i raznih insekata.
U svakom slučaju kidanje kore sa grančica nije beskorisna navika, već potreba naših ptica, koja ima određeni stepen korisnoisti ne samo po njihovo fizičko već i psihičko zdravlje.
Ako držite Štigliće u kavazima, povremeno okačite za rešetke kaveza vršne grančice zimzelenog drveća. Time nećete naškoditi pticama .Naprotiv.
Uzgoj Štiglića zasnovan je na velikom broju ,,sitnica,, koje se međusobno dopunjuju i vode ka cilji i uspehu. Jedna od tih ,,sitnica,, je omogućiti pticama da ljušte koru sa mladih grana drveća.
Назад на врх Go down
Milan
Admin
Admin


Број порука : 4600
Join date : 03.03.2009
Age : 40
Локација : Pirot

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Sun 09 Dec 2012, 13:49

Ne znam koja je ovo biljka ali sam primetio da cajzlići, zelentarke i štiglići posećuju ove žbunove svakodnevno. Ako neko zna o kojoj biljci se radi neka napiše.



_________________
Treba samo biti uporan!
Назад на врх Go down
Rilekson
Član
Član


Број порука : 151
Join date : 05.01.2012

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Sun 09 Dec 2012, 18:46

Zokbok988 ::
Mislim da nema niceg posebno hranjivog zbog kojeg oni jedu to, jednostavno zbog dosade, trosenja kljuna, trosenja visak kalorija i jednostavno jedina zanimacija kojom popunjavaju prazno mesto nastalo kad prestanu da hrane mlade. Logicno, da ima neceg zanimljivog, jeli bi ga i u toku sezone.Moje misljenje, uvek sam za zelenilo kod ptica, bez obzira koliko ga brzo trosili.
Istina je verovatno kao i uvek negde oko sredine. Gledao sam stiglice koji nemilosrdno kljunovima paraju neku zelenu debelu duplo lepljivu traku koju je odgajivac koristio za namenu lepljenja nosaca stajalica u boxovima. Dakle dosada, obest, makar u listovima/korama zimzelenog i drugog drveca ima za ptice korisnih materija, pre svega tanina i gorkih materija koje ih stite od crevnih parazita.
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Mon 10 Dec 2012, 17:18

Jutros je kod mene bilo -10. To nije smetalo pticama da budu raspoložene za jedan obrok salate. Zelenilo treba davati i zimi jednom do dva puta nedeljno. Povremeno se čije pesma Slavuja što je veoma neobično za ovo doba godine. Oglašava se stari mužjak izležen 2006-te. S obzirom da peva, jutarnji jaki mraz nije mu naškodio. Prvi put ove godine nisam ubacio Slavuje u boks sa grejenjem. Do sada dobro podnose niske jutarnje temperature.
Назад на врх Go down
Milan
Admin
Admin


Број порука : 4600
Join date : 03.03.2009
Age : 40
Локација : Pirot

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 11 Dec 2012, 11:05

Snimaj ako možeš slavuja kako peva po snegu , to bi bio jak snimak

_________________
Treba samo biti uporan!
Назад на врх Go down
Mica Vasic
Zaslužni član
Zaslužni član


Број порука : 306
Join date : 05.01.2010
Age : 45
Локација : Aleksinac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 11 Dec 2012, 11:48

Milane,
jel nije ovo neko divllje zelje?? Ima ga u milion varijacija, lisce otpalo, seme ostalo..
Nego, spremi ti seme za prollece, da otklonimo sumnje...

Назад на врх Go down
Milan
Admin
Admin


Број порука : 4600
Join date : 03.03.2009
Age : 40
Локација : Pirot

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 26 Dec 2012, 11:57

ČIME SE HRANE ŠTIGLIĆI

autor Nerkes Sokol Vol II


Sjemenje raznih vrsta čičaka (Arctium especc.) je hrana štiglićima već s kraja ljeta, posebno u jesen i zimi. Posebno je važno što čaške ovih čičaka ostaju na stabljici sve do dosta jakog snijega, pa su dostupne i tokom većeg dijela zime. Čak i onda kad pod teretom snijega padnu na tlo, štiglić lahko prepoznaje gdje se sjemenje može iščeprkati. Kod nas je najviše raširen zeleni čičak (čkalj, veliki čičak – A.l.) ali se na istim staništima pojavljuju i druge vrste.



Kod A. minus su cvijetne glavice nešto manje, grimizne, a rijetko i bijele boje, dok kod A. tomentosum oko tamnogrimiznih cvjetnih glavica stoje paučinasti i vunasti ovojni listovi. Štiglić rado konzumira sve tri vrste ali i sjemenje brojnih hibrida koje je međusobno jako teško razlikovati.
Jedna od najomiljenijih «štiglićevih trava» je svakako stričak (vražji stric) – Carduus acanthoides. Prelijepa dvogodišnja glavočika grimiznocrvenih cvijetnih glavica naraste 30 – 200 cm u visinu – po korovištima, uz puteve i po drugim zapuštenim mjestima, sve do oko 1600 m NV. Štiglići ga masovno posjećuju sve od juna do početka oktobra ali je ovo draga hrana i svim drugim češljugarkama.


Osim ovog strička, kod nas se može naći više od deset drugih vrsta (C.nutans; C.pycnocephalus; itd.), koje se također međusobno križaju i koje štiglić koristi u svojoj ishrani. Sličnost u naučnom nazivu strička i štiglića (Carduus – Carduelis) najbolje pokazuje koliko je ova biljka karakteristična upravo za njega. Slično je i sa češljugom (Dipsacus laciniatus i D. silvestre), čijom je zaslugom štiglić dobio i drugo najčešće ime koje se koristi kod nas – češljugar.
C.nutans


C.pycnocephalus

Malo teže ali za nuždu ipak uspješno, štiglići vade sjemenke čak i iz bodljikave sikavice (Silybum m.). Osušene bodljikave «glave» ove biljke, koja u visinu zna narasti i preko dva metra, su zahvaljujući upravo jatima štiglića očišćene od sjemenja već krajem jeseni, a ponegdje i znatno ranije. Srodne njoj su i brojne duge «sikavice» poput šikaline (Picnomon acarna), bijele sikavice (Onopordon acanthium), žutog sikavca, bijele boce, bijele sikavice, vilinog sita, itd. Nije iz svih uvijek jednostavno izvaditi sjemenku. U ovisnosti od toga koliko ima i drugih izvora hrane, kojima se lakše može zadovoljiti, štiglić će više i manje opsjedati i neke od ovih «boca» koje imaju vrlo tvrdu i bodljikavu ovojnicu.
U bosanskim baščama štiglići tokom ljeta rado posjećuju procvjetale stabljike kupusa (Brassica oleracea) i salate (Lactuca sativa) ali im najveću poslasticu predstavljaju bosiljak (Ocimum basilicum) i cikorija (Cichorium intybus). Cikorija (konjogriz, vodopija) je posebno važna, jer tamo gdje je ima, ima je u velikim količinama. Zapravo, štiglići hranom ne oskudijevaju tokom većeg dijela godine, tako da posjećenost na ovim biljkama tokom ljeta znači da im zaista sasvim odgovaraju po ukusu. Naročito bosiljak odiše posebnim mirisom aromatičnih ulja. Bosiljak obično biva ubran i osušen u domaćinstvima, cvati kupusa, kelja i salate brzo prođu, no cikorija još dugo ostaje izvor dragocjenog sjemena, čak i duboko u zimu.
Štiglići vrlo rado jedu i suncokret (Helianthus annuus). Kod nas, osim u sjevernim područjima zemlje, suncokret ne predstavlja važnu industrijsku biljku. Obično se nalazi na manjim površinama ili uz druge ratarske kulture (kukuruz i sl.). Postoji više vrsta i rasa suncokreta, a štiglići imaju teškoće sa onima koji imaju krupnije i tvrđe sjeme. Već krajem ljeta suncokreti po našim poljima postaju meta velike i močvarne sjenice (P. maior i P. palustris), ponekad i brgljeza (Sitta europaea) ali ga doslovno dokrajče u jesen jata zelendura, konopljarki i zeba bitkavica. U polju, rijetko glavice suncokreta dočekaju oktobarski dolazak sjevernih zeba, a kada i jeste tako, onda se i ova ptica pridruži gozbi sa već spomenutim. Zbog velikog sadržaja masti, ne postoji bolja hrana za ishranu mnoštva ptica pred hladne zimske dane.
Najomiljenija proljetna hrana štiglića je maslačak (Taraxacum officinale.). Poznat kao ptica koja ne silazi baš rado na tlo, tada čitava jata štiglića u velikom broju ili u parovima pretražuju livade okićene maslačkovim žutim cvjetovima. Zrele sjemenke maslačka su svijetlosmeđe boje, veličine 3-4,5 x 0,8-1,1 x 0,5 mm. Jedna jedina biljka godišnje daje do 7000 sjemenki, a hiljadu sjemenki teži oko 0,7 grama. Više od zrelog sjemenja štiglići maslačak troše dok je još zatvoren u «lulicama» i dok su sjemenke mliječne,svijetložute ili bijele boje. Treba znati da se sastav mliječnog soka u maslačku mijenja u toku godine. U proljeće, upravo kad ga ptice najviše konzumiraju, sastoji se od bjelančevine, smole, jednoj tvari sličnoj smoli koja se zove tarakserin i gorkog taraksina. Već sredinom augusta umjesto mliječnog soka se stvara inulin. Odprilike tada, štiglići i druge ptice za njega smanjuju zanimanje i okreću se nekim drugim izvorima hrane. Osim pupova drveća, posebno voćaka, maslačak uz bokvicu predstavlja prvu blagodet nakon teške zime ne samo za štiglića već i za mnoge druge zebe. Najvjerniji posjetitelji su mu još konopljarka, zelendur i žutarica, a i lugarini mu se neobično raduju kada prispije i u planini. Razne vrste bokvice (Plantago specc.) su draže konopljarkama nego štigliću. Jedino nešto češće od ostalih štiglić posjećuje veliku bokvicu (P.maior).
Važno je istaći još dvije biljke u štiglićevoj ishrani. Prva je obična gorčika (Sonchus oleraceus), koja po svom izgledu ponešto i podsjeća na maslačak i koju nalazimo posvuda po rastresitim i čak kamenitim terenima, po oranicama, u vrtovima, vinogradima i na ruderalnim staništima. U literaturi se često može naći i pod nazivima kostriš ili zečija salata. Sjemenke su još sitnije no one u maslačka, tako da hiljadu sjemenki teži tek 0,3 grama. Kao hrana za štiglića je gorčika bitna u ljeto i ranu jesen. Vrlo srodne gorčiki su i vrste kao kozija brada, ognjičina, salatika, divlja salata, crni korijen, itd., sve važne biljke u štiglićevoj prehrani. Treba napomenuti da osim obične gorčike, štiglić jede i sjemenje poljske gorčike (S. arvensis), ali manje rado od prije spomenute vrste.
Pored već spomenutih,jako važno je ukazati i razne vrste osjaka, a posebno na poljski osjak (Cirsium arvense) koji nalazimo da raste sve do subalpinskog pojasa po livadama, oranicama, vinogradima i voćnjacima ali i na zapuštenim i nepoljoprivrednim terenima. Težina jedne hiljade sjemenki je oko 1,1 gram. Cvjeta ljeti i u jesen, kad ga posjećuju štiglići u velikom broju. U stvari, osjaci su po svojoj rasprostranjenosti kod nas rašireniji nego sami čičak i u odnosu na njega štiglićima pružaju bigatiju trpezu. Osjaci rastu čak i po livadama, uz druge trave, što je sa čičkom rjeđi slučaj. Na žalost, kod osjaka sjeme nije na biljci upravo onda kad je najpotrebnije – za najhladnijih i najsnježnijih mjeseci – pa to čičku daje neizmjernu prednost.
Još čitav niz korova i drugih jednogodišnjih i dvogodišnjih biljaka štiglić koristi u svojoj prehrani. Recimo, mišjakinja (Stellaria media) je važna zbog toga što na njoj ostaje dosta sjemena i zimi kad je kod većine biljaka ono već opalo i nalazi se na tlu, pod snijegom. Pepeljuge (Chenopodium specc.) su također posjećene, posebno od žutarice i štiglića, sve dok prvi snijeg s ledom potpuno ne obori stabljike. Divlji mak (Papaver rhoeas) konzumiraju kad su plodovi već sasvim suhi, rusomaču (Capsella b.-p.) ako mogu cijele godine, običnu konicu (Galinsoga parviflora) najviše u jesen, itd.
Sjemenje nekog drveća i grmova je u štiglićevoj ishrani posebno važno zimi ali i u ostala doba godine, ovisno o njegovom zrenju. On nije krstokljun pa da ga onako stručno vadi iz češera sjemenje jele, bora, smrče i drugih crnogoričnih vrsta. Sjeme jele (Abies alba) je za njega nedostupno dok se češeri sami potpuno ne otvore i ono ne padne na tlo. Kako tamo nerado zalazi, konzumira ga tek zimi. Viđeni su za hladnih dana kako pokušavaju iščeprkati nešto i iz češera smrče (Picea abies) ali teško da su od toga imali puno koristi, a još je teže sa sjemenjem raznih borova (Pinus specc.). Sasvim je drugačije sa sjemenjem drveća kao što je breza (Betula pendula i dr.) i johe (Alnus specc.). Posebno mu dobro dođe joha (crna i bijela), jer joj se sjeme može konzumirati cijelu zimu. Tad se vidi u društvu lugarina kojima je to omiljena hrana. I brojne druge vrste drveća kao što su vrbe (Salix specc.), topole (Populus specc.), brijestovi (Ulmus specc.), javorovi (Acer specc.), jasenovi (Fraxinus specc.), pa čak i bukva (Fagus sylvatica) - čiji je plod dosta krupan, nude mu hranu po izboru. U gradovima, po vrtovima, parkovima i drvoredima se naganjaju po raznim rasama bijelog javora (Acer pseudoplatanus), gorskog jasena (Fraxinus excelsior) i platanima (Platanus specc.) pa čak i tu nalaze toliko potrebnu hranu.
U mnogo manjoj mjeri nego neke druge ptice, poput zimovki i drozdova štiglić također konzumira i razne bobice i plodove. Ipak, naći će se kako ustrajno čeprka oštrim kljunom po plodovima pasje i divlje ruže (Rosa canina i R. arvensis), a ni zaostalo napuklo voće neće uvijek zaobići.
Istražujući ishranu štiglića na našim prostorima, ustanovilo se više desetina vrsta korova, trava i drveća čije sjemenje, pupove ili listove štiglići konzumiraju u toj mjeri da se slobodno može reći da im to sačinjava preko 90 procenata njihova prirodnog godišnjeg jelovnika. Neki od ovih izvora (čičak, maslačak…) su dobro znani ali neke druge, isto toliko važne, malo se poznaje. Naravno, u različitim područjima, ovisno o klimatskim i drugim faktorima, uspijevaju različite vrste ovih biljaka. Najraširenije i po štiglića najvažnije su slijedeće:
čičak zeleni (repuh) – A.lappa, sjemenje – jul/septembar/zima
Mladi listovi sadrže 23-40 mg% vitamina C i oko 11 mg% karotina. Uz to, sadrži sluz, treslovine i nešto eteričnog ulja (čičkovo ulje).
- čičak mali – A. minus, sjemenje
- čičak grimizni (putenasti čičak, maljavi čičak) – A. tomentosum,
sjemenje – jun/jul - septembar/cijela zima
šumski čičak – A.nemorosum, sjemenje
Ovaj čičak naraste do 2,5 m u visinu i raste u svijetlim brdskim šumama..
modri različak; sjemenje/ljeto, jesen
veliki različak
osjak–C. oleraceum, sjemenje - jun/septembar - novembar/zima
poljski osjak – C. arvense, sjemenje - kraj ljeta, jesen
kopljasti osjak – C. lanceolatum, sjemenje – jul/oktobar/zima
prilegli osjak – C. acaule, sjemenje - jun/jul - oktobar/zima
stričak (vražji stric, veliki badelj) – C. acanthoides, sjemenje - jun/septembar/zima
pognuti stričak (badelj) – C. nutans, sjemenje (poluzrelo i zrelo) - jun/septembar/zima
debeloglavi stričak (mali badelj) - C. pycnocephalus, sjemenje (poluzrelo i zrelo) - jun/septembar/zima
šikalina (piknomon) –Picnomon acarna, sjemenje (zrelo) – jesen/zima
Ova biljka pripada mediteranskoj flori, tako da se kod nalazi u južnoj Hercegovini.
bijeli stričak ( oslobod ) - Silybum marianum, sjemenje - jun/august/cijela jesen i zima
bijela sikavica (magareći čkalj) - Onopordon acanthium, sjemenje - jun/septembar/jesen - zima
žuti sikavac ( bodalj ) – Carthamus lanatus, sjemenje – maj/ august/ jesen - zima
bijela boca ( dikica ) – Xanthium spinosum, sjemenje; juli/oktobar/ cijela zima
plava sikavica (obična sikavica) – Echinops ritro, sjemenje – jul/septembar/jesen/zima
vilino sito ( kravljak ) – Carlina acaulis, sjemenje - jul/septembar ( ponekad cvate i u decembru / januaru ), zima
gomoljasti lavlji zub – Leontodon tuberosus, sjemenje (posebno poluzrelo) – jul/oktobar (posebno jul/august)
Ovo je pretežno mediteranska biljka, raste uglavnom u priobalnom području ili krajnjem jugu Hercegovine.
dlakavi lavlji zub – L. hispidus, sjemenje (posebno poluzrelo) – maj/oktobar (posebno maj/august)
Ovaj lavlji zub raste po cijeloj zemlji u nekoliko formi.
jagušac (grkuša) – Picris hieracioides, sjemenje (posebno poluzrelo) – jun/septembar (posebno jun/august)
repatka (babljača) – Urospermum picroides, sjemenje (posebno poluzrelo) – april/jul
zečevac (dimak) – Crepis sancta, sjemenje (posebno poluzrelo) – mart/maj
mala žutenica (zvečka) – Chondrilla juncea, sjemenje (posebno poluzrelo) – jul/septembar
kozobrad (kozja brada) – Tragopogon pratensis, sjemenje - maj/august
Više različitih vrsta biljaka se naziva kozijom bradom. Ovdje su zbog toga i dati još neki drugi nazivi, kao i obavezno naučno ime, da ne bude zabune oko njihovog određivanja.
Ognjičina (škrbinka) – Lapsana communis, sjemenje – jun/ septembar
Salatika (zečiji lopuh) – Mycelis muralis, sjemenje – jul/ august
divlja salata (loćika) – Lactuca perennis, sjemenje/mladi listovi – maj/jun/cijelo ljeto
Ova je salata mnogo vrijednija po svom sastavu od vrtne salate (L. sativa). U 100 gr. lista ima 40 - 54 mg askorbinske kiseline i oko 8 mg karotina.
obična konica (vražija trava) – Galinsoga parviflora, sjemenje/sitni listovi i cvijetovi - maj/oktobar
Konica je mnogo češća u ishrani žutarice (Serinus serinus) i konopljarke (Carduelis cannabina) ali je konzumiraju i štiglići, posebno kad u njivama raste između suncokreta.
obična gorčika (kostrič, kostriječ) – Sonchus oleraceus, sjemenje (posebno poluzrelo) – maj/septembar
poljska gorčika – S.arvensis, sjemenje (posebno poluzrelo) – jun/septembar
Postoji još nekoliko vrsta gorčike i svima se hrani i štiglić i većina drugih zeba (posebno zelendur, konopljarka i žutarica)
maslačak ( radič ) – Taraxacum officinale, sjemenje (posebno poluzrelo ), mladi listovi - april/ oktobar (posebno rano proljeće)
Maslačak je u ishrani štiglića opće poznat, slično kao čičak, stričak, sikavice,kostriječ ili osjaci. Također je omiljena hrana brojnim drugim zebama, naročito u rano proljeće. Osim njega, na vlažnijim staništima se može naći i tzv. močvarni maslačak - T. palustre.
rusomača (pastirska torbica) – Capsella bursa - pastoris, sjemenje, mladi listovi - sva godišnja doba
Iako je žutarica i konopljarka naročito konzumiraju u proljeće i ljeto, za štiglića je ponekad važna upravo zimi, jer tokom ljeta radije konzumira neke druge, sa krupnijim sjemenjem i sa više mliječnog soka. Inače, sadrži oko 110 mg% vitamina C i 7 mg% karotina.
poljska gorušica ( divlja gorušica ) – Sinapis arvensis, sjemenje / maj – septembar / jesen , zima
Osim ove gorušice naći će se kod nas i štiglić će konzumirati sjemenje crnae (Brassica nigra) i bijele (Sinapis alba).
Mišjakinja (ptičija trava) – Stellaria media, sjemenje/mladi listovi – preko cijele godine
ptičija grahorica (ljubičasta grah.) – Vicia cracea, sjemenje - jun/august/jesen - zima
Osim ove, kod nas konzumira i sjemenje još nekoliko vrsta grahorice ali manje rado od drugih vrsta korova.
sve bokvice (trputci) – Plantago specc., sjemenje / mladi listovi - cijele godine
Posebno se ističe visok sadržaj karotina (9-17 mg%) i nekih elemenata (kalij –460 mg%) te fitoncidi koji djeluju antibakterijski.
ptičji dvornik (troskot) – Polygonum aviculare, sjemenje, mladi listovi / ljeto, jesen, zima
Sadrži velike količine vitamina C ali to je manje važno u ptičjoj ishrani koliko visok sadržaj karotina – više od 12 mg%. Osim toga, sav nadzemni dio biljke sadrži i dosta visok postotak šećera - oko 2,5%.
obični štavelj (kovrčava kiselica) – Rumex crispus, sjemenje (poluzrelo i zrelo), mladi list – jul - august/jesen
štavelj konjštak (konjski štavelj) – R. obtusifolius, sjemenje (poluzrelo i zrelo), mladi list – jul - august
Osim ove dvije, kod nas se može naći još nekoliko vrsta kao i njima srodnih koje štiglići koriste u svojoj ishrani. Obični štavelj do oko 1500 m NV, a konjštak i na visinama do 2000 m, predstavljaju važan izvor hrane i za brojne druge ptice. Posebno je važna njegova uloga u prehrani na planinskim područjima kad vrijeme dospijevanja sjemenja poklapa sa vremenom izvođenja većine mladih ptica kod lugarina, konopljarki, žutarice, zimovki, itd.
korovsko proso; sjemenje; ljeto, jesen, zima
sivi muhar (sinje proso) – Setaria glauca, sjemenje (poluzrelo i zrelo) – jun/septembar
zeleni muhar – Setaria viridis, sjemenje – kao prethodno
divlji kupus – Brassica oleracea, sjemenje - ljeto, rana jesen
Čitav je niz srodnih vrsta i podvrsta čijim se sjemenjem hrane ptice. Opće poznate su gotovo sve varijante kupusa iz uzgoja, kao i druge vrtne odlike (kelj, karfiol…).
Bosiok (vesliđan) – Ocimum basilicum, sjemenje – jun / septembar - ljeto, jesen / zima
Cikorija (vodopija, konjogriz) – Cichorium intybus, sjemenje – jun/septembar - cijele godine
Suncokret – Helianthus annuus, sjemenje - kraj ljeta, jesen, zima
repica (bijela repa) – Brassica campestris, sjemenje; osobito kraj ljeta/jesen
lan – Linum usitatissimum,sjemenje-ljeto,jesen/zima
Osim pitomog lana, štiglić (i druge ptice) u prirodi konzumiraju i sjemenje lanilista (Linaria vulgaris) i divljeg lana (Linum catharticum).
divlja ruža (pasja ruža) – Rosa canina, sjemenje iz ploda; jesen, zima
jela, smrča, bor; sjemenje, mlade iglice; cijele godine
bukva; sjemenje; rijetko u zimu
jasen; sjemenje
javor; sjemenje
platan; sjemenje; jesen, zima
vrba; sjemenje, pupovi; proljeće, ljeto
breza; sjemenje; ljeto i jesen
joha; sjemenje; od jeseni preko cijele zime
topola; sjemenje, pupovi; proljeće, ljeto
Odgajivače štiglića oduvijek zanima ishrana štiglića u prirodi. U nastojanju da njihove ptice što bolje pjevaju, imaju što ljepše boje i sl., pokušat će svaki od njih naći «tajnu» travu koju niko drugi ne poznaje. U suštini, sastav sjemenja koje je štigliću na raspolaganju u prirodi je vrlo sličan sastavu sjemenja koje mu se nudi i u zatočeništvu. U tom smislu uobičajeno sjemenje kao što je konoplja, lan, svijetlo sjeme, ljuštena zob, proso, crno sjeme, uljana repica, itd., nimalo ne zaostaje za sjemenjem gore spomenutog bilja. Razlika će prije biti u zelenoj hrani, odnosno zelenim dijelovima biljaka kao što je maslačak, bokvica, rusomača, mlade iglice četinara, pupovi voćaka, itd.,gdje se nalaze one supstance (prije svega vitamini, provitamini i minerali) koje ni jedno sjeme nema ili ga nema u potrebnoj mjeri.




_________________
Treba samo biti uporan!
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 02 Jan 2013, 14:21

Re: Milan
Odličan članak. Dva puta sam pročitao.

Kada se u kući sprema Spanać za ručak ne treba baciti ostatke Spanaća. Štiglići se uvek obraduju svakom zelenilu:
O hranljivoj vrednosti spanaća samo ukratko, jer se detaljniji podaci mogu naći na netu. Sa aspekta odgajivača Štiglići važan je beta karotin kojim spanać obiluje. O važnosti karotina za boju Štiglića ne treba ni govoriti o tome se sve zna.
Spanać je bogat C vit. K vit. Folnom kiselinom, Kalcijumom, Magnezijumom....
Назад на врх Go down
Mica Vasic
Zaslužni član
Zaslužni član


Број порука : 306
Join date : 05.01.2010
Age : 45
Локација : Aleksinac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 02 Jan 2013, 18:34

Ima vec 11-12 godina da ga moji ljubimci imaju u "meniju", i jos im nije "dosadio"...
Manje tj malo spanaca dajem pticama samo dok ima mladih u gnezdima, i to usitnjen i pomesan sa mekom hranom), zbog "straha" od proliva i previse gvozdja.
A u vreme mitarenja je kod mene "obavezan"(bas zbog boje).. to sam vec spomenuo na forumu..
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 05 Feb 2013, 19:45

Назад на врх Go down
Rale paracinac
Posetilac
Posetilac


Број порука : 23
Join date : 27.02.2012
Age : 39
Локација : paracin srbija

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 05 Feb 2013, 23:47


[/quote]svaka cast za tekst. ovaj tekst u dopuni sa slikama biljaka je prava enciklopedija
Назад на врх Go down
Rale paracinac
Posetilac
Posetilac


Број порука : 23
Join date : 27.02.2012
Age : 39
Локација : paracin srbija

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Fri 08 Feb 2013, 20:58

evo jos malo hrane iz prirode, jedini problem je sto nemogu da nadjem prevod ali su slike ok
http://ocantinhodosmeuspassaros.skyrock.com/9.html
Назад на врх Go down
galeb
Član
Član


Број порука : 83
Join date : 29.04.2010
Age : 19
Локација : podgorica

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Sun 17 Feb 2013, 15:50

Rale svaka cast za ovaj link , na ovom sajtu ima preko 32 stranice o prirodnoj ishrani stiglica samo treba izdvojit vremena i procitat. Ja juce stavio mojim stavio pupoljke od visnje. Moja komsinica sjekla grane a na njima sve pupoljci ja joj rekao da ne baca nego meni da da jer mi treba za stiglice stavio sam im i do sjutra dan vidim skoro sve pojeli danas sam im stavio ponovo uglavnom dobro ga prihvataju.
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Tue 05 Mar 2013, 21:31

Ovo je hrana koja se trenutno može naći u prirodi u neograničenim količinama. Mlade zelene grančice i pupoljci su krajem zime hrana iz prirode prvog reda. Prava vitaminsko mineralna bomba:



Назад на врх Go down
alempije
Član
Član


Број порука : 89
Join date : 02.03.2013
Age : 36

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Wed 06 Mar 2013, 16:43

Ja mojim stiglicima ubacujem te grancice svakih par dana jer ih obrade ko na strugu. cheers
Назад на врх Go down
mića
Starosedeoc
Starosedeoc


Број порука : 1470
Join date : 18.07.2009
Age : 62
Локација : Svilajnac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Sun 14 Apr 2013, 19:54

Ma koliko Štiglići voleli maslačak ili bilo koju drugu prirodnu hranu, nikada se meće prejesti. Prejedanje nije osobina Štiglića, već njihovih vlasnika Laughing
Назад на врх Go down
drvetmed
Član
Član


Број порука : 225
Join date : 24.04.2011
Age : 38
Локација : Šabac

ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Mon 15 Apr 2013, 20:56

Kakav lep prizor cheers

Najviše volim kada ovakve prizore gledam i u svojoj volijeri, avaj sada je ona izdeljena na manje boksove sve u svrhu obezbeđenja adekvatnog prostora priplodnim parovima.
Lepo i zimovac cvrkuće u pozadini Smile
Назад на врх Go down
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: Prirodna ishrana Stiglica   Today at 20:35

Назад на врх Go down
 
Prirodna ishrana Stiglica
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 7 of 9Иди на страну : Previous  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Next
 Similar topics
-
» Prirodna ishrana Stiglica
» Takmicenje u pesmi stiglica i bastarda
» VIDEO KLIPOVI STIGLICA
» odgoj mladih stiglica
» lavljoglavi kunici( ishrana,nacin drzanja,podmladak)

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
PTICE PEVAČICE - FAUNE EVROPE :: PTICE PEVAČICE :: ŠTIGLIĆ ( Carduelis Carduelis)-
Скочи на: